USTAVNI SUD

KI238/23, Podnosilac:  Simon Raja, Elvane Qafani, Elvane Imeraj i Arjeta Marku-Metaj, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 263/23 Vrhovnog suda Kosova, od 12. jula 2023. godine

KI238/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 1. oktobra 2024. godine, objavljeno dana 18. oktobar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, ugovor o radu, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na činjenicu da je poslodavac, regionalna bolnica „Isa Grezda“ u Đakovici, naime tužena strana uskratila podnosiocima zahteva povećanje koeficijenta (kao osnovicu za određivanje prihoda sa 4,8 na 5.4), kako se isplaćuje svim drugim zdravstvenim centrima na Kosovu, u UKCK-u – Službi za intenzivnu hiruršku negu. Podnosioci zahteva su podneli zahtev Komisiji za verifikaciju koeficijenta ličnih prihoda i Ministarstvu zdravlja, ali nisu dobili odgovor. Podnosioci zahteva su podneli tužbu Osnovnom sudu protiv tuženog da im isti prizna povećanje-usklađivanje platnog koeficijenta sa 4,8 na 5,4 kao osnovicu ličnog prihoda i da svakom podnosiocu zahteva nadoknadi iznos od 37,18 evra mesečno, počev od 01.08.2018. godine pa nadalje. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosilaca zahteva i primorao je tuženu stranu da podnosiocima zahteva prizna povećanje-usklađivanje platnog koeficijenta sa 4.8 na 5.4 kao osnovicu ličnog prihoda i da svakom podnosiocu zahteva nadoknadi iznos koji im pripada.  Tužena strana je uložila žalbu Apelacionom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da se tužbeni zahtev podnosilaca odbije u celosti. Apelacioni sud je usvojio kao osnovanu žalbu tužene strane i preinačio prvostepenu presudu i odbio u celosti tužbeni zahtev podnosilaca zahteva. Podnosioci zahteva su podneli reviziju Vrhovnom sudu, navodeći bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da se preinači presuda drugostepenog suda i odbije žalba tužene strane, potvrđujući presudu prvostepenog suda. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosilaca zahteva Simona Raje, Elvane Qafani i Elvane Imeraj, podnetu protiv presude drugostepenog suda, dok je reviziju podnositeljke zahteva Arjete Marku-Metaj protiv iste presude odbio, kao nedozvoljenu. Vrhovni sud je ocenio da su podnosioci zahteva i tužena strana svojom međusobnom voljom zaključili i ugovore o radu, čime su, između ostalog, zasnovali radni odnos, tako da su podnosioci zahteva svojom voljnom prihvatili utvrđene uslove, uključujući i platu.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosioci zahteva uopšteno opisuju postupke koju su vođene pred redovnim sudovima i samo nominalno tvrdili da osporena presuda Vrhovnog suda krši prava i osnovne slobode zagarantovane članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencija o ljudskim pravima, kao i članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencija o ljudskim pravima.

Prilikom ocene navoda podnosilaca zahteva, Sud ocenjuje da je u postupku sprovedenom po reviziji: (i) Vrhovni sud, na osnovu relevantnih materijalnih odredbi Zakona o radu, ocenio da su podnosioci zahteva svojom voljom zaključili ugovore o radu sa tuženim i složili su se sa svim uslovima utvrđenim u ugovoru, uključujući i sa koeficijentom plate; (ii) Vrhovni sud je naglasio da je ugovor o radu podnosilaca zahteva takođe sprovodio tuženi u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o radu i ZOO-a; (iii) Vrhovni sud je takođe utvrdio da jedan od podnosilaca zahteva ne ispunjava uslove da podnese reviziju u skladu sa relevantnim odredbama ZPP-a.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da su navodi podnosilaca zahteva o povredi osnovnih prava i sloboda, koji su zagarantovani članovima 24. i 31. Ustava Republike Kosova u vezi sa članovima 6. (1) i 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi i moraju se odbiti, kao očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što se utvrđuje pravilom 34 (2) Poslovnika.