USTAVNI SUD

KI81/23, Podnosilac Pjetër Boçi, Ocena ustavnosti presude Pml. br. 465/22 od 6. decembra 2022. godine Vrhovnog suda Kosova

KI81/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 24. septembra 2024. godine, objavljeno dana 11 oktobar 2024. godine.

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za ponovno pokretanje krivičnog postupka, ratione materiae, jednakost pred zakonom, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa osporenom presudom Vrhovnog suda, kojim je Vrhovni sud odbio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na odbijanje podnosiočevog zahteva za ponavljanje krivičnog postupka. 2016. godine, presudom Osnovnog suda koja je postala pravosnažna 2017. godine, podnosilac zahteva je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) meseci za krivično delo “Primanje mita” iz stava 1. člana 343. KZRK-a, a oslobođen je optužbe za krivično delo “Razmena usluga” iz stava 1. člana 345. KZRK-a, dok je za krivično delo “Falsifikovanje isprava” iz stava 3. člana 332. KZRK-a optužba odbijena.  Do podnošenja ovog zahteva Sudu, podnosilac zahteva je podneo ukupno 4 (četiri) zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, uključujući i zahtev koji je predmet razmatranja u ovom predmetu, a koji zahtevi su odbijeni od strane redovnih sudova.

Podnosilac zahteva je tvrdio da je osporena presuda Vrhovnog suda doneta uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima: 24 [Jednakost pred zakonom] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, jer Vrhovni sud, između ostalog, nije uzeo u obzir njegovo pravno mišljenje, kao novi dokaz za usvajanje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP, u objavljenoj presudi, Sud je pojasnio da: (i) povodom navoda o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) redovni sudovi u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka odlučuju samo o tome da li zahtev za ponavljanje krivičnog postupka ispunjava procesne uslove za njegovo usvajanje, a ne o „bilo kojoj optužbi“ podnosioca zahteva u okviru značenja prava na pravično suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP, stoga ovaj član nije primenljiv u postupcima za ponavljanje ili preispitivanje postupka, pa se shodno tome ovaj navod proglašava neprihvatljivim, jer nije „ratione materiae“ u skladu sa Ustavom; dok je (ii) navode podnosioca o povredi člana 34. Ustava proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovane na ustavnoj osnovi, u kategoriji „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda.