USTAVNI SUD

KI123/24, Podnosilac: Naim Prokshi, Ocena ustavnosti presude PML. br. 68/2024 Vrhovnog suda Republike Kosovo, od 4. aprila 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, 

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja, odnosi se na osudu podnosioca zahteva za krivično delo Nasilje u porodici, u kom slučaju je isti na 1 (jednu) godinu i 8 (osam) meseci zatvora i novčanom kaznom u iznosu od 300 €, a izrečena mu je i mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u pritvoru u Institutu zdravstvene nege dok ova ustanova ne konstatacije da nije više neophodno da se isti zadržava na daljem psihijatrijskom lečenju.  U žalbenom postupku, Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva. Na kraju, Vrhovni sud je odbio kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva.

Sud pojašnjava da podnosilac zahteva osporava zaključke redovnih sudova, navodeći: (I) povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava kao rezultat pogrešne procene činjeničnog stanja što je rezultiralo pogrešnim tumačenjem zakona, kao i (II) povredu članova 3. [Jednakost pred zakonom], 27. [Zabrana mučenja, surovog neljudskog ili ponižavajućeg postupanja] i 30. [Prava optuženog] Ustava.

U vezi navoda podnosioca zahteva o pogrešnoj oceni činjenica i pogrešnom tumačenju zakona, Sud primećuje da je Vrhovni sud analizirao tvrdnje podnosioca zahteva, utvrđujući da su iste neosnovane, te da su se u osporenim presudama zasnovale na utvrđenim odlučnim činjenicama koje su uključivale iskaz oštećene (K.P.) i iskaz svedoka (D.P.), kao i psihijatrijski pregled podnosioca zahteva koji je izvršila grupa veštaka, gde se ispostavilo da je isti bolovao od takozvanog trajnog deluzionalnog poremećaja. Shodno tome, Sud nalazi da su tvrdnje podnosioca zahteva, uključujući i one koje se odnose na pogrešnu ocenu činjeničnog stanja, već razmotrene i da postupak pred Vrhovnim sudom nije bio nepravičan ili proizvoljan. Sud smatra da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoju tvrdnju da su redovni sudovi pogrešno ocenili činjenično stanje koje nije potkrepljeno dokazima, te se shodno tome ove tvrdnje kvalifikuju kao tvrdnje koje spadaju u kategoriju „četvrtog stepena“ i kao takve odražavaju tvrdnje na nivou „zakonitosti“ i nisu argumentovane na nivou „ustavnosti“. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno stavom (2) pravila 34. Poslovnika o radu.

U vezi sa navodom podnosioca zahteva o povredi članova 3, 27. i 30. Ustava, ne objašnjava konkretno kako su ovi članovi povređeni. Sud podseća da je dosledno naglašavao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP-a nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnim povredama. Kada se navode takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da daju obrazložene navode i ubedljive argumente, stoga se ovaj navod treba kvalifikovati kao navod koji pripada kategoriji „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, jer je podnosilac zahteva samo citirao jednu odredbu Ustava, ne objašnjavajući na koji je način povređena te je stoga isti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.