USTAVNI SUD

KI111/24, Podnosilac: Shpend Berisha, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 521/23 od 15. decembra 2023. godine

KI111/24, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 24. septembar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja sastoje se u tome da su podnosilac zahteva i nekoliko drugih lica svojim vozilom učestvovali u saobraćajnoj nezgodi koju je izazvalo vozilo osigurano kod osiguravajućeg društva “Elsig”, u kom slučaju su isti zadobili telesne povrede. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva i ostala lica podneli su tužbu Osnovnom sudu protiv osiguravajućeg društva “Elsig”, u kojoj su tražili naknadu štete koju su pretrpeli usled saobraćajne nezgode. Osnovni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva i ostalih oštećenih, te obavezao osiguravajuće društvo “Elsig” da podnosiocu zahteva isplati iznos od četiri hiljade šesto sedamdeset pet (4.675,00) evra, na ime materijalne i nematerijalne štete, kao i troškove postupka. Međutim, postupajući po žalbi osiguravajućeg društva “Elsig”, Apelacioni sud je iznos koji je Apelacioni sud dosudio podnosiocu zahteva umanjio na dve hiljade osamsto (2.800,00) evra. Dana 17. januara 2023. godine, advokat podnosioca zahteva je primio gore navedenu presudu [AC. br. 417/19] Apelacionog suda od 23. decembra 2022. godine. Dana 16. juna 2023. godine, podnosilac zahteva i ostali oštećeni su protiv gore navedene presude Apelacionog suda, predali u pošti reviziju za Vrhovni sud, koju je ovaj primio 26. juna 2023. godine. Dana 15. decembra 2023. godine, Vrhovni sud je odbacio, kao neblagovremenu, reviziju koju su uložili podnosilac zahteva i ostali oštećeni, iz razloga što je, po Vrhovnom sudu, advokat podnosioca zahteva presudu Apelacionog suda primio 17. januara 2023. godine, dok je revizija predata u pošti 16. juna 2023. godine i primljena od strane Vrhovnog suda dana 26. juna 2023. godine. Shodno tome, Vrhovni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju protekao rok od trideset (30) dana za podnošenje revizije.

Podnosilac zahteva je u vezi sa osporenim rešenjem naveo da je Vrhovni sud pogrešno izračunao rok za podnošenje revizije protiv presude [Ac. br. 417/19] Apelacionog suda. To stoga je, po njegovim navodima, presuda Apelacionog suda prvobitno greškom uručena drugom advokatu umesto da bude dostavljena advokatu Armendu Krasniqiju, odnosno advokatu N. M., koji je potom istu vratio Osnovnom sudu. Shodno tome, on tvrdi da je Vrhovni sud, time što je odlučio da je revizija podneta van roka, povredio njegovo pravo na korišćenje pravnih sredstava protiv presude Apelacionog suda, u suprotnosti sa članovima 31. i 32. Ustava i članovima 6. i 13. EKLJP, i kao rezultat toga, nisu ispitali njegove navode koji se odnose na dokaze i veštačenja kojima su utvrđene njegove telesne povrede i nalaze Apelacionog suda.  

S tim u vezi, Sud podseća da je Vrhovni sud odbacio reviziju podnosioca zahteva iz procesnih razloga, odnosno zato što je podneta van roka od trideset (30) dana koji je utvrđen zakonom. To stoga što je advokat podnosioca zahteva presudu Apelacionog suda primio 17. januara 2023. godine, dok je revizija predata u pošti 16. juna 2023. godine. S tim u vezi, i Sud je tražio povratnicu od Osnovnog suda, prema kojoj proizilazi da je advokat podnosioca zahteva, Armend Krasniqi, presudu Apelacionog suda primio 17. januara 2023. godine. Prema tome, na osnovu gore navedenog, ispostavilo se da su postupci pred Vrhovnim sudom sprovedeni na osnovu procesnih zahteva za razmatranje revizije, odnosno procesnih rokova propisanih u ZPP-u.

Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi članova 31. i 32. Ustava i članova 6. i 13. EKLJP usled toga što je Vrhovni sud utvrdio da je revizija protiv presude Apelacionog suda podneta van zakonskog roka, predstavljaju navode koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”, i shodno tome su neprihvatljivi kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno članom 48. Zakona i pravilom 34 (2) Poslovnika.

Povodom zahteva za neobjavljivanje identiteta, Sud je, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, uključujući i činjenicu da podnosilac zahteva nije obrazložio zahtev za neobjavljivanje identiteta, na osnovu stava 1. pravila 24. Poslovnika, odbio zahtev podnosioca zahteva za neobjavljivanje njegovog identiteta u javnosti.