USTAVNI SUD

KI77/23, Podnosilac: Interlex Associates d.o.o., ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju [AC-I-23-0083-A0001] od 16. marta 2023. godine 

KI77/23, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 24. septembar 2024. godine

Ključne reči: mera obezbeđenja; punomoćje; očigledno neosnovan;   

Podnosilac zahteva je zaključio ugovore sa izvesnim brojem bivših radnika društvenog preduzeća “PMN SHARR” o njihovom zastupanju pred KAP-om u vezi sa novčanom naknadom zbog profesionalne bolesti izazvane usled izloženosti azbestu. Odbor KAP-a je doneo odluke o finansijskim naknadama za oko 400 radnika i izvršio njihove isplate u skladu sa potpisanim ugovorima. Podnosilac zahteva je podneo zahtev KAP-u za izvršenje isplata za još 18 drugih radnika koje je zastupao i sa kojima je imao ugovore. KAP je odbio zahtev sa obrazloženjem da su ti radnici umrli i da njihovi naslednici nisu želeli da produže punomoćje podnosiocu zahteva. Podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev PKVS-u, navodeći da su u vreme donošenja odluka o finansijskim naknadama, ovi radnici bili živi i da su potpisali ugovore o zastupanju, te da KAP mora podnosiocu zahteva da izvrši isplatu određenog procenta od ukupne vrednosti naknade na ime zastupanja i tražio određivanje mere obezbeđenja. PKVS i Žalbeno veće su odbili predlog za određivanje mere obezbeđenja, sa obrazloženjem da podnosiocu zahteva nedostaju punomoćja od naslednika umrlih radnika i da KAP nije bio stranka u ovom sporu.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu, navodeći da su odluke PKVS-a i Žalbenog veća u suprotnosti sa članom 31. Ustava jer ne sadrže dovoljno obrazloženje, kao i sa članom 46. Ustava iz razloga što je njima povređeno njegovo pravo na imovinu.

Kada je u pitanju obrazloženje odluke, Sud je istakao da su redovni sudovi dali dovoljno obrazloženje u vezi sa odbijanjem mere obezbeđenja. Sud ne može da zameni ocene redovnih sudova koje se odnose na ispunjenje zakonskih kriterijuma za određivanje mere obezbeđenja. Redovni sudovi su obrazložili da shodno članu 95. ZPP-a, smrću fizičkog lica prestaje i ovlašćenje koje je ono dalo, dok je shodno članu 175. ZPP-a, podnosilac zahteva morao da dostavi nova punomoćja za naslednike tih radnika.

Što se tiče prava na imovinu, Sud je naglasio da redovni sudovi nisu odlučivali o imovinskim pravima podnosioca zahteva, već samo o meri obezbeđenja. Podnosilac zahteva ima mogućnost da tokom sudskog procesa podnese potraživanja za ostvarivanje isplata od strane naslednika radnika u skladu sa ugovorima koje su potpisali njihovi preci.

Sud je navode podnosioca zahteva proglasio očigledno neosnovanim.