USTAVNI SUD

KI190/22, Podnosilac: Ramiz Isaku, Ocena ustavnosti presude [AC-I-21-0642] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda od 31. avgusta 2022. godine

KI190/22, Presuda od 17. jula 2024. godine, objavljena 19. septembra 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, prihvatljiv zahtev, povreda prava na pravično i nepristrasno suđenje, nedoslednost u sudskoj praksi

Dana 17. jula 2024. godine, Ustavni sud Republike Kosovo je doneo odluku povodom zahteva KI190/22, kojom je tražena ocena ustavnosti presude [AC-I-21-0642] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 31. avgusta 2022. godine. Sud je jednoglasno odlučio da (i) proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi da presuda [AC-I-21-0642] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, od 31. avgusta 2022. godine, nije u skladu sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno Suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; (iii) da se presuda [AC-I-21-0642] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, od 31. avgusta 2022. godine, proglasi nevažećom i vrati na ponovno odlučivanje u skladu sa presudom Suda; i (v) da naredi Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda da obavesti Sud, u skladu sa pravilom 60. (5) Poslovnika, do 22. januara 2025. godine, o merama preduzetim za sprovođenje presude suda.

Prvobitno, presuda pojašnjava da se okolnosti konkretnog slučaja odnose na zahtev podnosioca zahteva podnet Organu za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju, za nadoknadu neisplaćenih plata za period avgust 2003. – maj 2004. godine, kao bivši radnik DP-a „Industrija Duvana“. Organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju je odlukom [GJI.003-0583/0121] od 10. marta 2014. godine odbio zahtev podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da je isti zastareo. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, protiv Kosovske agencije za privatizaciju i DP „Industrija Duvana“, kojom je tražio da mu se prizna pravo na naknadu za neisplaćene plate za gore pomenuti period. Dana 6. septembra 2021. godine, Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova je presudom [C-IV-14-2629] odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, dok je ovu odluku potvrdilo Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova dana 31. avgusta 2022. godine. Dalje, podnosilac zahteva je podneo predlog za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti Kancelariji Glavnog državnog tužioca, protiv odluka nižestepenih sudova, koji je zahtev odbijen 4. oktobra 2022. godine od strane Glavnog državnog tužioca.

Presuda u nastavku pojašnjava da je podnosilac zahteva u svom zahtevu podnetom Sudu naveo da mu je osporenom presudom Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, povređeno pravo zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava zbog povrede pravne sigurnosti, kao rezultat kontradiktornih odluka ili divergencije u sudskoj praksi Posebne komore Vrhovnog suda Kosova. Podnosilac zahteva je pred Sudom u osnovi naveo da redovni sudovi nisu uspeli da odluče na isti način za ista činjenična i pravna pitanja, pozivajući se na slučajeve bivših radnika DP „Industrija Duvana“. U prilog svojih navoda, podnosilac zahteva je podneo Sudu ukupno dvadeset (20) odluka redovnih sudova, odnosno deset (10) odluka Specijalizovanog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova i deset (10) odluka Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, u kome su različito tumačene i primenjene odredbe Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine i Zakona o udruženom radu iz 1976. godine, koje su se odnosile na rok i zastarelost. Sve gore navedene odluke koje je podnosilac zahteva dostavio opširno su razrađene u presudi.

Sud je razmotrio sve navode podnosioca zahteva koje se odnose na povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat kontradiktornih odluka Posebne komore Vrhovnog suda Kosova u primeni i tumačenju zakonskih odredbi koje su vezane za rok zastarelosti prema odredbama navedenih zakona. U tu svrhu, Sud je prvo razradio, a zatim primenio u okolnostima konkretnog slučaja (i) osnovna načela u vezi sa doslednošću sudske prakse, razvijene kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, koje su afirmisane i kroz sudsku praksu samog Suda; kao i (ii) odgovarajuće kriterijume na osnovu kojih ovi docnji procenjuju da li nedostatak doslednosti, odnosno divergencija u sudskoj praksi, predstavlja povredu načela pravne sigurnosti, odnosno povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, uključujući da li: (a) su divergencije u sudskoj praksi su „duboke i dugoročne“; (b) lokalni zakon utvrđuje mehanizme koji mogu da reše takve divergencije; i (c) da li su ti mehanizmi sprovedeni i sa kakvim dejstvom.

U tom smislu, Sud je primetio da, za razliku od slučaja koji se razmatra, Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova u deset (10) gore navedenih predmeta koje je podneo sam podnosilac zahteva, a koji se odnose na naknadu plata za period 2003-2004 za bivše zaposlene u DP „Industrija Duvana“, utvrdio je da član 608 Zakona o udruženom radu nije primenljiv, smatrajući da je rok zastarelosti prekinut obaveštenjem Kosovske agencije za privatizaciju o zahtevima za naknadu.

U vezi sa navodom podnosioca zahteva za povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, zbog divergencije u sudskoj praksi Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja, (i) postoje „duboke i dugoročne razlike“ u sudskoj praksi Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova; da (ii) postoje mehanizmi Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za usklađivanje ove prakse; i da (iii) ovaj postojeći mehanizam, na osnovu spisa predmeta, proizilazi da nije korišćen.

Kao rezultat ovog nalaza, Sud je naglasio da su „duboke i dugoročne razlike“ u sudskoj praksi Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, koje se odnose na nekorišćenje mehanizama utvrđenih zakonom i osmišljenih da obezbede odgovarajuću doslednost u praksi sudskih postupaka najvišeg suda u zemlji, dovele do povrede načela pravne sigurnosti i povrede prava podnosioca zahteva na pravično i nepristrasno suđenje. Sud je takođe naglasio da se ovaj nalaz odnosi samo na neefikasnu upotrebu mehanizama Posebne komore Vrhovnog suda Kosova kako bi se obezbedila neophodna doslednost sudske prakse u službi pravne sigurnosti i načela vladavine prava, sve dok ne prejudicira rezultat merituma slučaja i koji se vraća na ponovno odlučivanje relevantnom sudu.