USTAVNI SUD

KI59/24, Podnosilac: Milazim Blakçori, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 192/2022 od 12. maja 2023. godine

KI59/24, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. jula 2024. godine, objavljeno dana 20. Avgusta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, sticanje svojine, neprihvatljiv zahtev  

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na sklapanje ugovora između podnosioca zahteva sa strankom M.N., u kom slučaju podnosilac zahteva kao kupac bi kupio od M.N., kao prodavca nepokretnosti, nekoliko katastarskih parcela koje su obuhvatale jedan hotelski objekat i zemljište za parking.  U međuvremenu, došlo je do nesporazuma u vezi sa vremenom i rokovima plaćanja, zbog čega je stranka M.N. udaljila podnosioca zahteva sa nepokretne imovine, dok je podnosilac zahteva podneo građansku tražeći potvrdu vlasništva kao i predaju u posed sporne nepokretne imovine.  Osnovni sud je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva u kojem je tražio da se obaveže tužena strana da mu njemu prizna pravo svojine i da mu preda u miran i stvarni posed spornu nepokretnu imovinu. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu uz predlog da isti ukine presudu prvostepenog suda i da se predmet vrati na ponovno suđenje. Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu i potvrdio presudu prvostepenog suda.  Apelacioni sud je naglasio da je prvostepeni sud ocenio dokaze koje je dostavio podnosilac zahteva, ali je cenio i druge dokaze koji su pronađeni u spisima predmeta radi pravičnog rešavanja ovog pravnog parničnog pitanja. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju u kojem je tvrdio povredu pravila parničnog postupka kao i pogrešnu primenu materijalnog prava sa predlogom da se drugostepena presuda ukine i da se predmet vrati na ponovno odlučivanje pred prvostepenim sudom. Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju koju je podnosilac zahteva podneo protiv presude Apelacionog suda. Vrhovni sud je naglasio da je podnosilac zahteva obavezan da dokaže postojanje pravnih činjenica na osnovu kojih se može steći zatraženo svojinsko pravo; a što, u onom konkretnom građansko-pravnom predmetu, podnosilac zahteva nije dokazao ni pravni osnov a ni način sticanja vlasništva nad spornom nepokretnom imovinom.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosila zahteva je u suštini tvrdio da je došlo do povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31 Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a.  Podnosilac zahteva je tvrdio da redovni sudovi nisu pravilno utvrdili činjenično stanje i da su pogrešno primenili materijalno pravo na utvrđene činjenice što je rezultiralo na povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da u postupcima vođenim pred redovnim sudovima, a posebno pred Vrhovnim sudom: (i) tumačen sporazum podnosioca zahteva sa tuženom stranom; (ii) tumačenje sporazuma podnosioca zahteva sa tuženom stranom je bilo zasnovano na jasnoj i specifičnoj pravnoj osnovi; (iii) dokazano je da podnosilac zahteva nije ispunio uslove koji su predviđeni u zakonu za miran i stvarni posed nad spornom nepokretnom imovinom; zato što; (iv) podnosilac zahteva nije dokazao ni pravni osnov ni način sticanja svojine nad spornom nepokretnom imovinom na način i pod uslovima koji su predviđeni u zakonu; i, shodno tome, (v) materijalno pravo zasnovano na specifičnoj i dovoljno predvidljivoj pravnoj osnovi primenjeno je na sve činjenice koje su bile ključne za pravično sprovođenje pravde u slučaju podnosioca zahteva.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima, predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene navode” koji se moraju odbiti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je precizirano u pravilu 34 (2) Poslovnika.