USTAVNI SUD

KI116/23, Podnosilac: Kosovska Agencija za Privatizaciju, Ocena ustavnosti Rešenja ARJ. br. 104/2022, Vrhovnog suda, od 9. novembra 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Suštinsko pitanje u okolnostima ovog konkretnog slučaja se odnosi na zahtev podnosioca da Direkcija za imovinu, geodeziju i katastar u Uroševcu upiše neke katastarske parcele i prenese vlasništvo na ime društvenog preduzeća „Z.Z Komoglava“. Nakon odbijanja zahteva podnosioca od strane Direkcije za imovinu, geodeziju i katastar u Uroševcu, isti podneo je žalbu na ovo rešenje Kosovskoj katastarskoj agenciji, koju je ista odbila. Potom je podnosilac tužbom tražio poništenje pomenute odluke Kosovske katastarske agencije, koju je Osnovni sud odbio. Takođe, žalbu na rešenje Osnovnog suda odbio je Apelacioni sud. Na osnovu povratnice, proizilazi da je podnosilac zahteva primio odluku Apelacionog suda 20. avgusta 2022. godine. Dok je isti podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke 22. septembra 2022. godine. Vrhovni sud je odbio Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke pošto je ista podneta nakon zakonskog roka od 30 dana.

Sud pojašnjava da podnosilac zahteva pred Sudom osporava nalaze Vrhovnog suda, tvrdeći: (I) povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat pogrešnog tumačenja materijalnog prava; i (II) povredu člana 46. [Zaštita imovine] Ustava, kao rezultat uskraćivanja imovinskih prava podnosioca predstavke.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca zahteva za pogrešni primenu materijalnog prava, Sud naglašava da je podnosilac zahteva, pored tvrdnji o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao rezultat pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešnog tumačenja zakona, ne potkrepljuje u dovoljnoj meri niti je argumentovao pred Sudom, kako je ovo tumačenje važećeg zakona od strane Apelacionog suda moglo biti „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim zaključcima“ ili „očigledno neobrazloženim“ za podnosioca zahteva ili da postupci pred redovnim sudovima, u celini, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da je Vrhovni sud uzeo u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, obrazlažući iste.

Što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva da mu je kršeno pravo na imovinu, isti nije posebno opravdao povredu prava na imovinu i da se ne poziva posebno ni na jedno od načela koja su sadržana u članu 46. Ustava, ali smatra da je to pravo povređeno usled povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje (član 31. Ustava). Stoga, iste su očigledno neosnovane na ustavnim osnovama, kao što je propisano stavom (2) pravila 34. Poslovnika o radu.