USTAVNI SUD

KI116/23, Podnosilac: Isa Baçaj, Ocena ustavnosti presude E.Rev.br.306/2023 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 17. avgusta 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja odnosi se na tužbeni zahtev podnosioca zahteva za overu prava svojine, pošto je 15. maja 2006.godine, putem predugovora, kupio nepokretnost od zainteresovanog lica A.Z. u opštini Đakovica, koje nije uknjižio u zemljišne knjige u skladu sa zakonskom procedurom. Nakon što je Osnovni sud odbio tužbeni zahtev podnosioca, isti podnosi žalbu koju takođe odbija Apelacioni sud. Konačno, zahtev za reviziju podnosioca je odbijen od strane Vrhovnog suda, ističući da isti nikakvim pravnim osnovama nije dokazao vlasništvo na spornoj nepokretnosti predviđeno članom 20. i 38. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Sud razjašnjava da podnosilac zahteva osporava zaključke redovnih sudova pred Sudom, navodeći: (I) povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat nedostatka obrazloženja sudske odluke, što se tiče pogrešne primene materijalnog prava; (II) povredu člana 46. [Zaštita imovine] Ustava, odnosno povredu imovinskih prava usled neomogućavanja ostvarivanja njegovog tužbenog zahteva u vezi sa overom prava svojine, kao i (III) povredu člana 24. [Jednakost pred zakonom] zbog činjenice da je u relativno sličnom pravnom slučaju, u prvom stepenu koji je sudio isti sud, drugačije odlučeno, gde su zaštićena ljudska prava i osnovne slobode građana.

U tom aspektu, Sud ocenjuje da su redovni sudovi obradili i odgovorili na sve relevantne navode podnosioca zahteva u vezi sa odbijanjem tužbenog zahteva podnosioca zahteva, gde su zaključili da: (i) na osnovu izvedenih dokaza, ne može se zaključiti da je podnosilac zahteva vlasnik sporne nepokretnosti; (ii) isti sa nijednim pravnim osnovom nije dokazao vlasništvo svojine na spornoj nepokretnosti, kako to zahtevaju odredbe člana 20. i 33. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima; (iii) podnosilac zahteva nije dokazao da je svojinu stekao na osnovu održaja iz člana 28. ZOSPOJ-a, odnosno da je održajem i savesno stekao svojinu na spornoj nepokretnosti; (iv) kod pitanja održaja, posed je savestan ako držalac ne zna ili ne može znati da nepokretnost koju drži nije njegova, dok je u ovom slučaju podnosilac zahteva znao na osnovu predugovora o kupoprodaji od 15. maja 2006. godine; (v) kupoprodajni ugovor nije overen u nadležnom organu, isti nije legalizovan i upisan u javne knjige. Stoga, Sud zaključuje da se kao takvi navodi kvalifikuju kao očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, „nepotkrepljeni ili neosnovani“ navodi, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o radu.

Što se tiče navoda podnosioca da mu je povređeno pravo na imovinu, on nije posebno obrazložio povredu prava svojine i ne poziva se posebno ni na jedno od načela sadržanih u članu 46. Ustava, ali smatra da je to njegovo pravo povređeno usled povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje (član 31. Ustava). Shodno tome, oni su očigledno neustavni, kako je definisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu.

Što se tiče navodnih povreda osnovnih prava i sloboda definisanih članom 24. Ustava, Sud je našao da podnosilac nije posebno objasnio kako je došlo do povrede ovog člana. Shodno tome, ova tvrdnja je kvalifikovana kao tvrdnja koja spada u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ tvrdnji, jer je podnosilac jednostavno citirao odredbu Ustava, ne obrazlažući kako je ona povređena. Stoga je ova tvrdnja očigledno neosnovana na ustavnim osnovama, kako je definisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika o radu.