USTAVNI SUD

KI197/22, podnosilac zahteva: Afërdita Gjonbalaj Stublla, ocena ustavnosti presude Rev. br. 340/2022 Vrhovnog suda Republike Kosovo, od 13. septembra 2022. godine

KI197/22, rešenje o neprihvatljivosti, od 14. novembra 2023. godine, objavljeno 24 juna. 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski spor, pravo na pravično suđenje, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na građanski spor, odnosno spor iz radnog odnosa između podnositeljke zahteva i Banka për Biznes (Banka za poslovanje), filijala u Prištini. Podnositeljka zahteva je sa ovim poslednjim zaključio ugovor o radu [br. 1190] od 3. jula 2013. godine za poziciju: Direktorka filijale u Prištini, koju je obavljala do 30. septembra 2013. godine, kada je obaveštena o isteku ugovora i njegovom neobnavljanju zbog stvorenih okolnosti u banci. U ovom slučaju, podnositeljka zahteva je podnela tužbu Osnovnom sudu u Prištini, koji je prvobitno odobrio njen zahtev i primorao Banka për Biznes da je vrati na ranije radno mesto. Protiv ovog rešenja Banka per Biznes je uložila žalbu Apelacionom sudu, koji je usvojio žalbu, i poništio odluku prvostepenog suda, vraćajući predmet na ponovno odlučivanje pred ovim poslednjim sudom sa preporukom da se odstrane manjkavosti i nedostaci u odluci i da se razmotri dozvoljenost tužbe. U postupku ponovnog odlučivanja, Osnovni sud u Prištini je odbacio tužbu podnositeljke zahteva kao preuranjenu. Prvostepenu odluku kasnije su potvrdili i Apelacioni i Vrhovni sud.

Podnositeljka zahteva u Ustavnom sudu je tvrdila da su presudom Vrhovnog suda povređena njena osnovna prava i slobode, zagarantovane članovima: 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Sud je u ovom slučaju primetio da se suština zahteva podnositeljke zahteva odnosi na nepravilnost postupka, odnosno pravo na pravično suđenje zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Prilikom razmatranja navoda, Sud je primenio opšta načela utvrđena kroz sudsku praksu Evropskog suda o ljudskim pravima i primetio da je glavni argument koji je iznela podnositeljka zahteva bio da su redovni sudovi pogrešno utvrdili činjenice kada su utvrdili da je njena tužba bila preuranjena, dodajući da je prema članu 144. ZPP-a njena tužba trebala da se meritorno razmotri i ne odbaci kao preuranjena. Sud je u ovom slučaju ocenio da podnositeljka zahteva nije uspela da podigne nivo argumentacije navodnih povreda na ustavnom nivou, jer ista aludira da je umesto jedne zakonske norme trebalo primeniti drugu. Redovni sudovi su podnositeljki zahteva jasno stavili do znanja da kako bi mogla da traži sudsku zaštitu na sudu, tužba mora da ispuni kriterijume postupka kao što je iscrpljenost unutrašnjih pravnih sredstva, kako bi ista postala izvodljiva u smislu razmatranja njenog merituma. Pored navoda o povredi člana 31. Ustava, podnositeljka zahteva je navela i povrede članova 24, 32, 49. i 54. Ustava, međutim, Sud je ponovio da se samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i članova Konvencija ili njihova povezanost sa bilo kojim drugim pravom iz Ustava, nije dovoljna da se izgradi navod o kršenju tih konkretnih članova.

Kao rezultat toga i na osnovu datih pojašnjenja u objavljenom rešenju, Sud je, na osnovu datih objašnjenja i analiza, zaključio sledeće: (I) navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i stavom 1. člana 6. EKLJP-a spadaju u prvu kategoriju (i) navoda koji su kategorisani kao navodi prirode „četvrtog stepena“, i kao takve ih je po ustavnim osnovama proglasio očigledno neosnovanim; (II) navodi podnositeljke zahteva u vezi sa drugim povredama ustavnih prava, kvalifikovao ih je u treću kategoriju (iii), podkategoriju a), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pa je i ove po ustavnim osnovama proglasio očigledno neosnovanim. Shodno tome, zahtev je u celini proglašen neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o radu.