USTAVNI SUD

KI 252/23, Podnosilac: Liridona Nuza – Ocena ustavnosti presude Rev. br.201/2023 od 29. juna 2023. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo

KI252/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. aprila 2024. godine, objavljeno dana 13. juna 2024. godine

Ključne reči: jednakost pred zakonom, pravo na pravično i nepristrasno suđenje,  prava deteta, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na odlučivanje redovnih sudova sva tri stepena povodom načina i trajanja održavanja kontakta dvoje dece podnositeljke zahteva sa njihovim ocem – bivšim suprugom podnositeljke zahteva pošto je bračni par bio zakonski razveden. V.B, bivši suprug podnositeljke zahteva, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Peći – ogranak u Dečanima za raskid braka sa podnositeljkom zahteva. Podnositeljka zahteva je podnela protivtužbu istom sudu i to u vezi sa pitanjem starateljstva nad dvoje dece rođene za vreme dok je bila u braku sa tužiocem. Osnovni sud je presudom [C. br. 61/2022] usvojio tužbu i odlučio da dvoje dece T.B rođene 2015. godine i T.B rođene 2019. godine budu povereni podnositeljki zahteva na izdržavanje, brigu i obrazovanje. U tački V presude, osnovni sud je odlučio u vezi sa kontaktom dece sa ocem tokom letnjeg raspusta i načinom njihovog prijema i predaje CSR u Đakovici. Protiv ove tačke presude Osnovnog suda, podnositeljka je uložila žalbu Apelacionom sudu Kosova, prigovarajući na trajanje boravka dece kod njihovog oca tokom letnjeg raspusta i vreme i način kontakta u CSR – Đakovica. Apelacioni sud Kosova presudom Ac. br. 8969/22 od 3. marta 2023. godine delimično je usvojio žalbu podnositeljke zahteva, tako što je odlučio da se boravak dece kod oca tokom letnjeg raspusta smanji sa 30 na 15 dana, kao i odlučio o načinu i vremenu kontakta sa decom u CSR – Đakovica. Vrhovni sud Kosova je presudom Rev. br. 201/2023 od 29. juna 2023. godine odbio kao neosnovanu reviziju podnositeljke zahteva i potvrdio presudu Apelacionog suda Kosova.

Sud je prilikom razmatranja navoda podnositeljke žalbe i analize osporenih sudskih odluka našao da su te odluke dovoljno obrazložene, da su razmotrile žalbenih navoda i da nije bilo preterano proizvoljne primene zakona, pa nije utvrdio da su iste obuhvaćene ustavnim povredama člana 24. i 31. Ustava kako se tvrdi u zahtevu.

Sud je takođe utvrdio da je Apelacioni sud Kosova doneo presudu [Ac. br. 8969/22] od 3. marta 2023. godine i delimično usvojio žalbu podnositeljke  upravo u vezi sa načinom i trajanjem sastanka dece sa roditeljom koji nije određen za roditeljsko staranje, opširno analizirao činjenice slučaja i interes dece i uzeo u obzir i izveštaj CSR od 14. aprila 2022. godine, koji je sadržao i mišljenje psihologa, gde je poželjno da trajanje kontakta sa ocem tokom letnjeg raspusta bude 15 dana, upravo kako je i odlučio Apelacioni sud, a ovaj zaključak je podržao i Vrhovni sud prilikom odlučivanja o reviziji, stoga, u ovim okolnostima, sud ne nalazi da je povređen član 9.3 Konvencije za zaštitu dece, kako to tvrdi podnositeljka zahteva.

Imajući u vidu da je podnositeljka zahteva njen zahtev za neobjavljivanje identiteta podnela tek u dodatnom obrascu upućenom sudu i da to uopšte nije navela u prvobitnom zahtevu, kao i na osnovu karakteristika predmeta, sud je ovaj zahtev pažljivo razmatrao i u dodatnoj odvojenoj sednici o predmetu i većinom od 5 glasova „protiv“ i 4 glasa „za“, odbio je zahtev za neobjavljivanje identiteta podnositeljke zahteva iz razloga navedenih u svom rešenju o neprihvatljivosti.

Na kraju, nakon punog razmatranja navoda podnositeljke zahteva, dokaza priloženih uz zahtev, zasnivajući se na sudsku praksu Suda i ESLJP-a, Sud konstatuje da se tvrdnje, koje je podnositeljka zahteva iznela o povredi članova 24. i 31. Ustava, u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 9. Konvencije o pravima deteta, svrstavaju u navode koji su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama. Stoga se zahtev se u celosti proglašava neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, na osnovu stava (2) pravila 34. Poslovnika o radu, kao i na osnovu članova 47. i 48. Zakona, kao i odbija se zahtev podnositeljke zahteva za neobjavljivanje identiteta.