USTAVNI SUD

KI133/22, Podnosilac: Jakup Smajli, ocena ustavnosti presude [Rev. br. 71/2021] Vrhovnog suda od 11. maja 2022. godine u vezi sa presudom [Ac. br. 4220/2018] Apelacionog suda Republike Kosovo od 11.  novembra 2020. godine i presudom [C. br. 1008/14] Osnovnog suda u Prištini od 11. juna 2018. godine

KI133/22, rešenje o neprihvatljivosti od 31. januara 2024. godine, objavljeno 13. marta 2024. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jednakost pred zakonom, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev   

Okolnosti slučaja tiču se poništenja Ugovora o kupoprodaji [Vr. 7225/2003] od 13. novembra 2003. godine, koji je poništen kao rezultat falsifikovanog punomoćja potpisnika ugovora, po kojem je podnosilac zahteva kupio nepokretnost i platio za nju cenu predviđenu ugovorom. Kao posledica poništenja gore navedenog ugovora, podnosilac zahteva je izgubio svoje pravo na nepokretnosti koja je bila predmet ovog ugovora i smatra da je za to odgovoran advokat G.T. Kao rezultat napred navedenog, podnosilac zahteva je Osnovnom sudu podneo tužbu za naknadu štete, a postupak povodom te tužbe je prošao kroz sve faze redovnog postupka do postupka pred Vrhovnim sudom, u kom slučaju su svi sudovi odbili zahtev podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da su nezakonite radnje potpisnika ugovora, odnosno falsifikatora punomoćja, bile odlučujuće za prouzrokovanje štete i da se ne mogu povezati sa činjenjem ili nečinjenjem advokata G. T. koji ga je zastupao u ovom pravnom poslu.

Podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio da su mu gore navedenim odlukama povređena prava zagarantovana stavom 1. člana 24. [Jednakost pred zakonom], stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.

U suštini, podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio (i) da nije imao jednak tretman pred zakonom; i (ii) da su član 35. Zakona o advokaturi i član 134. Zakona o obligacionim odnosima, pogrešno protumačeni od strane redovnih sudova.

Povodom navoda podnosioca zahteva da nije tretiran jednako pred zakonom, odnosno da je na neki način bio diskriminisan, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije pokazao niti identifikovao pojedinca ili grupu u odnosu na koju je bio diskriminisan i sa kojom je bio u situaciji koja je uporedivo slična, te da shodno tome, ovi navodi spadaju u kategoriju navoda koji se kvalifikuju kao “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi.

Povodom navoda podnosioca zahteva o pogrešnoj primeni zakona, Sud je utvrdio da podnosilac u svom zahtevu nije uspeo da dokaže i potkrepi svoj navod da je Vrhovni sud prilikom tumačenja i primene materijalnog prava povredio njegovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava.

Shodno tome, Sud je u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika, proglasio zahtev u celini neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan.