USTAVNI SUD

KI131/23, podnosilac: Mehdi Shehu, ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog suda Ac. br.1882/23 od 18. aprila 2023. godine 

KI131/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno 13. marta 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zaštita imovine, preliminarni postupak, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva kao tužilac-predlagač dana 14.12.2022.godine u Osnovnom sudu podneo tužbu protiv tuženog-protivnika osiguranja M.Sh., iz Đakovice, a zbog potvrđivanja prava služnosti (servituta) na katastarskim parcelama pod brojem P-70705029-01779-1 Grad Đakovica i P70705029-01779-2 Grad Đakovica. Zajedno sa tužbom je podneo i predlog za određivanje mere obezbeđenja, kojim je tražio da se protivniku osiguranja M.Sh., iz Đakovice, zabrane bilo kakve radnje, uključujući i otuđenje (promena u obliku i  sadržaju nepokretne imovine) stvarnog postojećeg stanja nepokretne imovine  koja je registrovana u katastarskoj jedinici pod brojem P-70705029-01779-3 Grad Đakovica, sve do završetka spora podnosioca zahteva pravosnažnom odlukom a u vezi sa utvrđivanjem prava služnosti (servituta) na navedenoj parceli. Osnovni sud je odbio predlog za određivanje mere obezbeđenja u tužbenom zahtevu podnosioca zahteva, kojim je tražio da se „protivniku osiguranja M.Sh, iz Đakovice zabrani bilo kakvo preduzimanje ikakve radnje, uključujući otuđenje stvarno postojećeg stanja nepokretne imovine, koja je registrovana u katastarskoj jedinici pod brojem P-70705029-01779-3 Grad Đakovica, sve do završetka spora podnosioca zahteva pravosnažnom utvrđivanjem prava služnosti (servituta) na navedenoj parceli. Osnovni sud je istakao da podnosilac zahteva nije ispunjavao uslove koji su definisani članovima 297, 300. i 304. ZPP-a, a koji se odnose na pouzdanost subjektivnog prava, preciziranje stvari za koju se traži određivanje mere obezbeđenja kao i pružanje dokaza da bi protivna strana bez određivanja mere bezbednosti mogla onemogućiti ili značajno otežati realizaciju zahteva. Podnosilac zahteva je podneo žalbu pred Apelacionim sudom u kojoj je tvrdio da je došlo do bitnih povreda odredaba parničnog postupka, netačno i nepotpuno utvrđenje činjeničnog stanja kao i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da se žalba usvoji kao osnovana, a da se ožalbeno rešenje poništi i da se predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je rešenje prvostepenog suda. Apelacioni sud je ocenio da je zaključak i pravni stav prvostepenog suda je pravičan i zakonit, jer je osporeno rešenje nije obuhvaćeno bitnim povredama odredaba parničnog postupka i da je materijalno pravo primenjeno na pravilan način.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva tvrdi povredu članova 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] 46 [Zaštita imovine] Ustava, u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje)  i članom 1 Protokola br. 1 (Zaštita Imovine) Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima. Podnosilac zahteva tvrdio da je ne-izricanjem mere obezbeđenja na srušenoj kući u kojoj je on zakoniti vlasnik u ½ idealnog dela, kao i zbog neodobravanja predloga za izlazak na teren veštaka geodezije, na njegovu štetu je povređeno načelo jednakosti oružja i prava na zaštitu imovine

Kao preliminarno pitanje, Sud utvrdio da podnosilac zahteva (i) uživa „građansko pravo“ koje pokreće procesne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima; (ii) zahtev podnosioca zahteva u vezi sa tvrdnjom o povredi člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6. Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima je ratione materiae u skladu sa Ustavom; i da (iii) su proceduralne garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP primenljive u njegovom slučaju.

Pri oceni svih gorenavedenih navoda podnosioca zahteva, Sud je konstatovao da odbijanje predloga podnosioca zahteva da se izađe na teren sa veštakom geodezije od strane redovnih sudova (i) ne znači da je ovaj potonji bio u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na suprotnu stranu; (ii) ili da je protivnoj strani zbog odbijanja predloga podnosioca zahteva dodeljen dominantan položaj ili da je ovaj potonji izvršio značajan uticaj na ocenu redovnih sudova.

Sledstveno i na osnovu razjašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud zaključio da su navodi podnosioca zahteva o povredi članova 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46 [Zaštita imovine] Ustava, u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 1 Protokola br. 1 (Zaštita Imovine) Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima očigledno neosnovani na ustavnim osnovima, kao što je specifikovano pravilom 34(2) Poslovnika o Radu.