USTAVNI SUD

KI43/23, Podnosilac Armend Hamiti, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda Kosova [AA. br. 37/22] od 18. januara 2023. godine

KI43/23, Presuda od 17. januara 2024. godine, objavljena dana 11 marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neobrazložena sudska odluka

Ustavni Sud Republike Kosova je odlučio u vezi sa zahtevom u slučaju KI43/23, sa podnosiocem zahteva Armend Hamiti, o oceni ustavnosti Presude Vrhovnog Suda Republike Kosova [AA. nr. 37/22] od 18. januara 2023. godine u vezi sa Odlukom Tužilačkog Saveta Kosova (TSK) [KPK/ br. 1513/2022] od 29. novembra 2022. godine, podnetim pred Sudom na osnovu stava 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosova.

Sud je jednogasno utvrdio: (i) da je zahtev prihvatljiv; (ii) da je došlo do povrede stava 1. člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosova u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima; i (iii) da proglasi nevažećom Presudu [AA. br. 37/22] od 18. januara 2023. godine, vraćajući istu na ponovno razmatranje pred Vrhovim Sudom.

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na disciplinske postupke koje je pokrenuo glavni tužilac Osnovnog tužilaštva, u svojstvu nadležnog organa na osnovu važećeg zakona, protiv podnosioca zahteva, koji vrši funkciju tužioca u Odeljenju za Teška krivična dela u Osnovnom tužilaštvu u Prištini. Navedeni postupci su pokrenuti nakon što je preko portala objavljena vest sa više fotografija sa jednog sastanka podnosioca zahteva i Sh.K., osuđenog za različita krivična dela. Kao rezultat toga, na osnovu dokumentacije slučaja, TSK je osnovao Istražno veće za sprovođenje disciplinskih istraga protiv podnosioca zahteva. Sastav ovog veća je potom promenio predsedavajući TSK-a, kako bi zamenio jednog od članova veća, na osnovu toga što je isti bio na godišnjem odmoru. Podnosilac zahteva se nakon toga obratio Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK), od koje je tražio da proceni da li pokretanje disciplinskog postupka od strane nadređenog podnosioca zahteva, kao nadležnog organa, predstavlja sukob interesa. TSK je obustavio disciplinski postupak do donošenja odluke ASK, koja je nakon ispitivanja zahteva utvrdila da pokretanje disciplinskog postupka od strane pretpostavljenog podnosioca zahteva ne predstavlja sukob interesa.

U međuvremenu, podnosilac zahteva je zatražio od TSK-a (i) da se zameni član Istražnog veća na osnovu toga što je isti nezakonito izdat od strane nenadležnog organa, odnosno od strane predsedavajućeg TSK-a, a ne TSK-a kao kolegijalnog organa; (ii) obustavljanje disciplinskog postupka na osnovu toga što je vođen u suprotnosti sa zakonskim propisima koji su na snazi; (iii) osporio je mandat Istražnog veća na osnovu toga što je istekao zakonski rok za preduzimanje istražnih radnji; i zatražio je (iv) isključenje svih članova Istražnog veća, na osnovu toga što su svi relevantni članovi iz njegovog mesta rođenja.

Prema pojašnjenjima koja su data u presudi, (i) dana 1. novembra 2022. godine, Istražno veće je TSK-u dostavilo istražni izveštaj, prema kojem su radnje podnosioca zahteva dovele do povrede člana 6. (Disciplinski prekršaji za tužioce) Zakona br. 06/L-057 o Disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca; (ii) dana 2. novembra 2022. godine, TSK je stavio u protokol odluku u vezi sa odbijanjem zahteva podnosioca zahteva za razrešenje tri (3) člana Istražnog veća, i takođe je obavezao ovo potonje da nastavi sa istragom i podnese pismeni izveštaj unutar roka koji je postavljen; sa druge strane (iii) dana 29. novembra 2022. godine, TSK je odobrio istražni izveštaj kao osnovan i kao posledicu je izrekao podnosiocu zahteva disciplinsku kaznu „Pismena javna opomena“. Ovu odluku je potvrđena i od strane Vrhovnog suda.

U svom zahtevu koji je bio upućen Sudu, podnosilac zahteva je tvrdio da su TSK i Vrhovni sud povredili njegovo ustavno pravo na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, pošto isti nisu obrazložili svoje odluke, odnosno uopšte nisu razmatrali njegove žalbene navode, koji su se, između ostalog, odnosili (i) na pravnu nadležnost predsedavajućeg TSK-a da zameni člana Istražnog veća; (ii) zakonitost obustave disciplinskog postupka dok se slučaj bio na razmatranju u vezi sa sukobom interesa u ASK-u; (iii) sa tvrdnjom da je istekao mandat Istražnom veću usled isteka zakonskog roka za preduzimanje istražnih radnji; kao i (iv) procesuiranje izveštaja Istražnog veća u TSK, iako ovo potonje još uvek nije donelo odluku u vezi sa zahtevom za isključenje članova ovog veća.

Da bi mogao da razmotri tvrdnje podnosioca zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšte principe u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku, kao što je zagarantovano članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava; i (ii) zatim je primenio isto na okolnosti ovog konkretnog slučaja. U tom kontekstu i prema opštim principima i relevantnim odredbama koje su na snazi, a koje su detaljno razrađene u presudi, Sud je ocenio da Vrhovni sud u osporenoj odluci nije razmotrio suštinske zahteve koje je podnosilac zahteva izneo, a koji se odnose, između ostalog, na (i) zakonitost sastava Istražnog veća; (ii) obustavu disciplinskog postupka; kao i na (iii) odlučivanje o predmetu od strane Istražnog veća van zakonskog roka. Shodno tome, Sud je, kako bi odluka Vrhovnog suda bila u skladu sa pravom podnosioca zahteva na obrazloženu sudsku odluku, istu vratio Vrhovnom sudu na ponovno razmatranje.

U presudi se pojašnjava da se nalazi Suda u ovoj presudi odnose samo na proceduralne garancije, odnosno na pravo podnosioca zahteva na jedan nepristrasan i nezavisan sudski postupak u kontekstu obrazložene sudske odluke. Presuda ni na koji način ne prejudicira epilog daljeg sudskog postupka. Pored toga, u presudi se naglašava činjenica da je podnosilac zahteva, odnosno tužioci su pod okriljem vršenja jedne službene dužnosti, što podrazumeva i visoke odgovornosti u kontekstu sprovođenja pravde u okviru pravnog sistema Republike Kosovo. Dužnosti i ovlašćenja tužilaca obuhvataju obavezu da funkciju obavljaju nezavisno, nepristrasno, pravično i objektivno, primenjujući najviše standarde staranja, poštenog i profesionalnog ponašanja, u cilju očuvanja integriteta institucije, uključujući primenu ključnog principa u pravosuđu, odnosno obezbeđivanja jednakog tretmana pred zakonom, bez diskriminacije bilo koje vrste, uz poštovanje svih prava i sloboda građana koja su definisana u Ustavu Republike Kosova i u međunarodnim instrumentima, koji se direktno primenjuju u Republici Kosova.