USTAVNI SUD

KI155/23: Podnosilac Zeqije Hoxha, ocena ustavnosti presude [CML.br. 3/22] Vrhovnog suda od 30. januara 2023. godine

KI155/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2023. godine, objavljeno 22. februara 2024. godine;

Ključne reči: zahtev nasledstva; imovina; van zakonskog roka;

Podnositeljka zahteva podnela je Osnovnom sudu tužbu za utvrđivanje svojine kojom je tražila deo zaostavštine koji je pripadao njenom ocu. Osnovni sud je argumentovao da prema članu 138. Zakona o nasleđivanju Kosova [br.2004/26], pravo nekog lica na zahtevanje zaostavštine u svojstvu naslednika u roku od godinu dana od, kada je naslednik saznao za to svoje pravo, a ne kasnije od 10 godina. U konkretnom slučaju, Osnovni sud je odbio tužbeni zahtev podnsoiteljke zahteva sa obrazloženjem da   van zakonskog roka. Apelacioni sud je odbio zahtev podnositeljke zahteva i utvrdio da je odluka Osnovnog suda pravična. Državni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv odluke Apelacionog suda, tvrdeći da su odluke Osnovnog i Apelacionog u suprotnosti sa članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. EKLJP-a. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i obrazlagao da su odluke nižih instanci pravične i u skladu sa zakonom.

Podnositeljka zahteva je podnela zahtev Sudu sa tvrdnjom da su odluke redovnih sudova u suprotnosti sa članovima 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 6. i članom 1. Protokola broj 1. EKLJP. Podnositeljka zahteva je naglasila da je pravo svojine apsolutno i da se nikada ne može zastariti.

Sud je ponovio da je dužnost redovnih sudova da tumače proceduralna pravila, uključujući i rokove za podnošenje pritužbi ili drugih podnesaka. Poštovanje proceduralnih pravila je važno jer osigurava efikasno rešavanje sporova i donošenje presude u razumnom vremenskom roku. U konkretnom slučaju, Sud je naglasio da je podnositeljka zahteva podnela svoje zahteve zaostavštine van zakonskih rokova i da se ne radi o odbijanju redovnog sudskog postupka. Povodom navoda o povredi prava svojine, Sud je ponovio da pravo svojine ne garantuje pravo na sticanje imovine, na primer, nasleđivanjem. Sud je naglasio da se u konkretnom slučaju ne radi ni o kakvoj postojećoj imovini podnositeljke imovine niti o mešanju u mirno uživanje njene imovine. Redovni sudovi nisu meritorno razmatrali njene nasledne zahteve, jer su podneti van zakonskih rokova, a to je bila odgovornost podnositeljke zahteva.