USTAVNI SUD

KI116/23, Podnosilac: Shaqir Vula, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 489/2022 od 19. decembra 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, kleveta, očigledno neosnovan zahtev

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja tiče se navoda podnosioca zahteva koji se odnosi na neobrazloženost sudske odluke koju on pokušava da poveže sa nedostatkom pristupa sudu. Podnosilac zahteva je radio u svojstvu pravobranioca opštine Đakovica, koji je pred redovnim sudovima tražio da se obaveže P.L., bivši predsednik opštine, da prekine sa klevetom izrečenom na njegov račun u jednoj televizijskoj emisiji, da povuče klevetničke informacije o njegovoj ličnosti i da se obavežu tuženi P.L. i opština Đakovica da solidarno nadoknade podnosiocu moralnu i materijalnu štetu pričinjenu klevetom u ukupnom iznosu od 1.000.000,00 (miliona) evra. Osnovni sud je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca zahteva, dok je nakon njegove žalbe, Apelacioni sud usvojio, kao osnovanu, njegovu žalbu te ukinuo presudu Osnovnog suda i vratio predmet istom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud, pre nego što je meritorno odlučio o tužbenom zahtevu podnosioca, morao da oceni dozvoljenost tužbe, što u ovom slučaju nije učinio. Nakon toga, Osnovni sud je u postupku ponovljenog odlučivanja odbacio tužbu podnosioca zahteva zbog toga što je podneta po isteku zakonskog roka utvrđenog u Civilnom zakonu protiv kleveta i uvreda. Nakon žalbe podnosioca zahteva protiv rešenja Osnovnog suda, usledilo je i odbijanje žalbe podnosioca zahteva kao neosnovane od strane Apelacionog suda. Konačno, Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za reviziju podnosioca zahteva.

Sud podseća da podnosilac zahteva osporava nalaze redovnih sudova pred Sudom, iznoseći navode o (I) povredi člana 31. [Prava na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat izostanka obrazložene sudske odluke i (ii) nedostatku pristupa Sudu; kao i navode o (II) povredi člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.

S tim u vezi, Sud je utvrdio da su redovni sudovi ispitali i odgovorili na sve relevantne navode podnosioca zahteva iznete u tužbi, žalbi i zahtevu za reviziju, u vezi sa pitanjem da li je tužba podnosioca zahteva podneta u zakonom utvrđenom roku, kao i pitanjem pogrešne primene materijalnog prava, pri čemu je ocenio da su redovni sudovi imali dovoljno ubedljivih dokaza koji potkrepljuju njihov zaključak u vezi sa donošenjem odluka u predmetu podnosioca zahteva. U obrazloženjima redovnih sudova se jasno primećuje da su isti obrazložili da je podnosilac zahteva izgubio pravo na sudsku zaštitu, kao rezultat podnošenja tužbe po isteku prekluzivnog roka utvrđenog u članu 17.1 Civilnog zakona protiv kleveta i uvreda. Shodno tome, Sud je utvrdio da ovi navodi, kao takvi, spadaju u kategoriju navoda koji su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama usled “jasnog ili očiglednog odsustva povrede”, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.

Povodom navoda podnosioca da mu je povređeno pravo na pristup sudu, Sud primećuje da se podnosilac zahteva u osnovi pozvao na iste argumente kao oni koji su izneti u vezi sa izostankom obrazloženja sudske odluke, u smislu člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.

Što se tiče navodnih povreda osnovnih prava i sloboda utvrđenih članom 32. i 54. Ustava, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije konkretno objasnio kako je došlo do povrede ovih članova. Shodno tome, ovaj navod se kvalifikuje kao navod koji spada u kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda zbog toga što je podnosilac zahteva jednostavno citirao odredbu Ustava, ne objasnivši pritom kako je ona povređena. Stoga je ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika.