USTAVNI SUD

KI122/23, Podnosilac: Avdi Shkodra, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 201/2022 od 17. januara 2023. godine  

KI122/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno dana 7 februar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, privremena mera, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da je suština ovog slučaja povezana sa tužbom tužioca R.Sh. za deobu zajedničke imovine protiv tuženog-podnosioca zahteva u vezi sa katastarskom parcelom br. 445/6, u površini od 415 m2, koja se nalazi na mestu zvanom “Gavran” u Gnjilanu.  Osnovni sud je delimično usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužioca R.A. i utvrdio da je isti vlasnik 1/14 idealnog dela sporne parcele, dok je preostali deo tužbenog zahteva odbio kao neosnovan na zakonu. Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, navodeći da je došlo do povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i tužbeni zahtev tužioca odbije kao neosnovan, ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  Apelacioni sud je odlučio da odbije, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva a potvrdio odluku prvostepenog suda.  Podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu navodeći bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da se predmet vrati na ponovno odlučivanje, a da se tužbeni zahtev tužioca R.A. odbije kao neosnovan. Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju koju je podnosilac zahteva podneo protiv presude Apelacionog suda.  Vrhovni sud je ocenio da je deoba imovine izvršena uz procenu svačijeg doprinosa u njenom stvaranju, onako kako je s pravom odlučio prvostepeni sud.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini iznosio konkretne tvrdnje ističući da su u njegovom slučaju donete „sumnjive odluke“ koje su u suprotnosti sa pravom na pravično suđenje. Podnosilac zahteva je istakao da su mu povređena ustavna prava i slobode zagarantovane članovima 22, 31, 46. i 54. Ustava, kao i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ocenjujući sve gore navedene tvrdnje podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da su u sprovedenim postupcima redovni sudovi: (i) objasnili pozadinu sporne imovine; (ii) jasno precizirali zakonske odredbe koje su primenljive u slučaju podnosioca zahteva; i na kraju, (iii) utvrdili da su podnosilac zahteva i ostale stranke uključene u ovaj imovinski spor prihvatili svoje odgovarajuće udele na osnovu njihovog doprinosa na zakonom predviđen način.

Kao posledica i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da su navodi podnosioca o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što se precizira pravilom 34 (2) Poslovnika. Sud je takođe odbio zahtev za uvođenje privremene mere u skladu sa pravilima 44. i 45. Poslovnika.