USTAVNI SUD

KI59/23, Podnosilac zahteva: Fehmi Grajçevci, ocena ustavnosti presude [Rev. br. 243/22] Vrhovnog suda od 17. oktobra 2022. godine     

KI59/23, rešenje o neprihvatljivosti od 30. avgusta 2023. godine, objavljeno 2. oktobra 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jubilarne plate, jednakost pred zakonom, delotvorno pravno sredstvo, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da je suština ovog slučaja tužba koju je podnosilac zahteva podneo za naknadu plata za jubilarnu nagradu protiv EKK-a, kao rezultat nepriznavanja ovog prava od strane EKK-a. Podnosilac zahteva se poziva na OKSK kao pravni osnov za ostvarivanje ovog prava, a istovremeno tvrdi da ispunjava sve uslove definisane ovim aktom za jubilarnu nagradu. S druge strane, EKK tvrdi da je tužba podnosioca zahteva neblagovremena, pošto je prošlo više od 3 (tri) godine od kada je podnosilac zahteva stekao pravo da traži nadoknadu jubilarne nagrade. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca i obavezao tuženog EKK-a da mu isplati 3 (tri) mesečne plate na ime jubilarne nagrade. Tuženi EKK je uložio žalbu Apelacionom sudu, kojom tvrdi bitnu povredu odredaba ZPP-a, nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da se žalba usvoji i preinači prvostepena odluka. Apelacioni sud je usvojio nalaze prvostepenog suda, ocenivši da su stav i pravni zaključak pravični i zakoniti. Prema Apelacionom sudu, osporenom presudom nisu povređene osnovne odredbe parničnog postupka i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. Protiv odluke Apelacionog suda, tuženi EKK je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba ZPP-a i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud je usvojio reviziju EKK-a i preinačio odluke nižestepenih sudova, odbivši u celini tužbeni zahtev podnosioca. Vrhovni sud je zaključio da je, na osnovu relevantnih zakonskih odredbi, tužba podnosioca zahteva potpuno neosnovan, jer je proteklo tačno 3 godine, 1 mesec 13 dana od kada je isti stekao pravo da traži naknadu za jubilarnu nagradu, što znači da je tužba zastarela.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva u suštini navodi povredu člana 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava, opšteg prava na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, prava na pravno sredstvo iz člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava, sudske zaštite prava iz člana 54. [Sudska zaštita prava] Ustava i opštih načela sudskog sistema Ustava iz člana 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava u vezi sa članovima 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a. Podnosilac zahteva je navodio da mu je u njegovom slučaju: (i) onemogućeno da dobije konačan odgovor od sudova u pogledu merituma slučaja; (ii) povređeno načelo jednakosti oružja i pravično sprovođenje pravde.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je ocenio da je Vrhovni sud: (i) dao sveobuhvatno obrazloženje za sva centralna pitanja podnosioca zahteva, što implicira da je podnosiocu zahteva dato obrazloženje i da mu je omogućeno da iznese argumente protiv tuženog; (ii) analizirao je činjenično stanje i sve relevantne dokaze, te je stoga zaključio da su nižestepeni sudova pogrešno primenili materijalno pravo; (iii) obrazložio je svoj stav u vezi sa neprihvatanjem nalaza nižestepenih sudova, pojašnjavajući da je isti, iako je OKSK bio na snazi u vreme kada je podnosilac zahteva navršio godinu jubileja, tužbu podneo nakon isteka roka koji je utvrđen relevantnim odredbama citiranim u osporenoj presudi.

Ocenjujući navode o delotvornom pravnom sredstvu i diskriminaciji, Sud je ocenio da je Vrhovni sud ispunio uslov delotvornog pravnog sredstva shvaćenog članom 32. Ustava i članom 13. EKLJP-a i da podnosilac zahteva takođe nije dokazao svoj navod o diskriminaciji.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da su navodi podnosioca zahteva o povredi članova 24. [Jednakost pred zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima, očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je navedeno u pravilu 34 (2) Poslovnika o radu.