USTAVNI SUD

KI148/22, Podnosilac: Musli Gashi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda A. A. br. 6/2022 od 30. maja 2022. godine  

KI148/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. avgusta 2023. godine, objavljeno dana 20.septembra 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, disciplinski postupak, državno tužilaštvo

U vezi sa okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da je Tužilački savet Kosova (TSK) izrekao podnosiocu zahteva disciplinsku sankciju Javna pismena opomena, na osnovu preporuke Istražne komisije, nakon što je utvrđeno da je podnosilac zahteva disciplinski odgovoran jer prilikom opisa činjeničnog stanja u izreci optužnice nije uzeo u obzir inkriminišuće i oslobađajuće činjenice tokom istrage krivičnog dela da je žrtva bila osetljiva i da je žrtva pogođena jakim oštrim predmetom. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Vrhovnom sudu protiv odluke TSK-a, koja žalba je odbijena kao neosnovana, a odluka KPK.br. 510/2022 TSK-a od 14. aprila 2022. godine, potvrđena.

Sud primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi da je Vrhovni sud povredio njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zbog toga što nije potpuno i pravilno utvrdio činjenice, a takođe pogrešno je primenjen i Zakon o državnom tužiocu, te obrazlaže, […]  “…odluka TSK-a br. 510/2022 od 14.04.2022. godine, doneta je u suprotnosti sa članom 13. stav 7. Zakona br. 03/L-034 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-225 o državnom tužiocu, Zakonom br. 06/L-057 o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, odnosno članom 6. stav 2.6. Takođe, i u suprotnosti sa članovima 46. i 47. Zakonika o krivičnom postupku Kosova, kojim je izričito predviđeno da tužilac donosi odluke nezavisno”.

U vezi ovog navoda, Sud je, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i uzimajući u obzir njene karakteristike definisane u EKLJP-u, kao i načelo supsidijarnosti i doktrinu četvrtog stepena, stalno naglašavao razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i naglasio da nije njegova dužnost da se bavi greškama u činjenicama ili pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni zakona, za koje se navodi da ih je učinio redovni sud, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle da povrede prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili EKLJP-om.

Sud je primetio da je Vrhovni sud detaljno obrazložio na osnovu kojih dokaza i na osnovu kojih materijalnih odredbi je doneo relevantnu presudu, odgovorivši na navode podnosioca zahteva koji su se odnosili na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Sud je ocenio da pitanje tumačenja zakona predstavlja pitanje koje utvrđuju redovni sudovi u okviru svojih dužnosti i prerogativa za utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu materijalnog i procesnog prava u individualnim slučajevima i da se u ovom pravcu ne može reći da su povređene procesne garancije iz člana 31. Ustava.

Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje u pogledu pogrešne primene zakona predstavljaju (i) navode koji spadaju u kategoriju “četvrtog stepena” i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o radu.