USTAVNI SUD

KI152/21, podnosilac: Arsim Krasniqi, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova, AC-AKP br. 01/2021 od 30. marta 2021. godine 

KI152/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 4. jula 2023. godine, objavljeno dana 2. avgusta. 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan.

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na jednu imovinu, odnosno stan čije vlasništvo tvrdi podnosilac zahteva. Sud primećuje da su u vezi sa spornom imovinom sprovedena dva postupka: (i) postupak koji je sproveden pred Komisijom za stambene i imovinske zahteve Kosova  u vezi sa priznavanjem prava svojine nad spornom imovinom, i  (ii) postupak koji je sproveden pred KAUVI u vezi sa izvršenjem odluke [HPCC/REC/89/2007] KSIZK-a od 19. januara 2007. godine.

U okviru prvog postupka, KSIZK je odlukom [br.HPCC/D/236/2005/A&C] od 16. decembra 2005. godine odlučio da se zahtev kategorije „A“ DS000526, podnosioca zahteva, g. Fadil Hulaj, usvoji i da mu se vrati pravo svojine nad spornom imovinom, dok je odgovornoj strani u zahtevu kategorije „A“, iz razloga datih u tačkama 12, 17 i 20, iste odluke, odlučeno da se prizna pravo na naknadu na osnovu člana 4. Uredbe UNMIK-a 2000/60. KSIZK je istom odlukom utvrdila da je zahtev stranke F.H.(Fadil Hulaj) usvojen sa obrazloženjem da je g. Fadil Hulaj u svojstvu podnosioca zahteva kategorije „A“ potvrdio da je on „imao validno stambeno pravo i da je to pravo opozvano kao rezultat diskriminacije tokom perioda od 23. marta 1989. godine i 24. marta 1999. godine.“ U međuvremenu, podnosilac zahteva je uložio žalbu protiv odluke [br. HPCC/D/236/2005/A&C] KSIZK-a drugom stepenu tvrdeći da je došlo do bitnih povreda proceduralnih odredbi; pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, kao i bitna povreda odredaba materijalnog prava. Dana 19. januara 2007. godine, drugostepena komisija KSIZK-a je grupnom odlukom [HPCC/REC/89/2007], usvojila zahtev podnosioca, preinačila odluku [HPCC/D/236/2005/A&C] Komisije od 16. decembra 2005. godine i odlučila da se stranci koja je podnela zahtev F.H. prizna pravo svojine nad spornom imovinom nakon što plati iznos koji utvrđuje Direkcija za stambena i imovinska pitanja, a nakon uplate iznosa Komisija izdaje konačan nalog kojim mu dodeljuje pravo svojine prema članu 4.2 Uredbe UNMIK-a 2000/60.  S druge strane, prvom vlasniku Vusević, ako dostavi dokaze da je vratio kupovnu cenu koju je primio od stranke koja je podnela zahtev, odnosno od podnosioca zahteva Arsim Krasniqi, prema nevažećem ugovoru o prodaji zaključenom između njih, nakon stupanja na snagu Uredbe  UNMIK 2000/60. Žalilac po ovoj odluci-nalogu izmenjenoj na njegov zahtev, imaće pravo na naknadu od Direkcije.

U okviru drugog postupka, KSIZK je donela odluku pod nazivom „Konačna odluka“ [KPCC/D/COMP/03/2020] od 7. maja 2020. godine, kojom, pozivajući se na sprovođenje odluke [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine, potvrđuje strani F.H. pravo svojine nad spornom imovinom i dozvoljava njen upis na njegovo ime i naređuje da lica koja su uzurpirala imovinu oslobode istu u roku od 30 (trideset) dana. U nastavku, KSIZK je kroz odluku pod nazivom „Potvrđena odluka“, odlučila da se odobri pravo svojine licu Fadil Hulaj i dozvoli upis sporne imovine na njegovo ime i naredio da lica koja su uzurpirala imovinu oslobode istu u roku od 30 (trideset) dana U međuvremenu, podnosilac zahteva se obratio KAUVI žalbom koja se odnosila na spornu imovinu. KAUVI je dopisom naslovljenim kao „Odgovor“, obavestio podnosioca zahteva o sprovođenju odluke [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine i obavestio ga da je do sada odbijao da podnese zahtev za naknadu i da KAUVI još uvek čeka zahtev podnosioca za sprovođenje odluke u vezi sa pravom na naknadu nakon verifikacije kupoprodajnog ugovora. U međuvremenu, KAUVI je obaveštenjem [DS#000526] tražio od podnosioca zahteva da oslobodi spornu imovinu. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Vrhovnom sudu protiv odluke pod nazivom “Konačna odluka” [KPCC/D/COMP/03/2020] od 7. maja 2020. godine i obaveštenja [DS#000526] KAUVI-a, donetih radi izvršenja drugostepene konačne odluke [HPCC/REC/89/2007], od 19. januara 2007, navodeći pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava. Vrhovni sud je, rešenjem [AC-AKP br. 01/2021] od 30. marta 2021. godine, odbio žalbu kao nedozvoljenu, na osnovu toga što je navedeni slučaj rešen odlukom [br. HPCC/D/236/2005/A&C] od 16. decembra 2005. godine i drugostepenom konačnom odlukom [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine i da su u skladu sa članom 2.7 Uredbe UNMIK-a br. 1999/23 od 15. novembra 1999. godine odluke Komisije za imovinske i stambene zahteve obavezujuće i izvršne i nisu predmet preispitivanja od strane bilo kojih drugih pravosudnih ili upravnih organa na Kosovu, sledstveno predmet podnosioca je res judicata.

Podnosilac zahteva pred Sudom navodi da je rešenje [AC-AKP br. 01/2021] od 30. marta 2021. godine Vrhovnog suda, koje se odnosi na odbacivanje žalbe podnosioca zahteva, kao nedozvoljene, za osporavanje odluka KSIZK-a, doneto uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda, konkretno člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvoran pravni lek); kao i članom 1. Protokola br. 1 (Zaštita imovine) EKLJP-a.  Podnosilac zahteva konkretno navodi: (i) povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat povrede prava na imovinu koja je zakonito stečena i registrovana; (ii) povredu prava na pravno sredstvo kao rezultat nemogućnosti da realizuje naknadu i kao rezultat odbijanja njegove žalbe od strane Vrhovnog suda; kao i (iii) povredu prava na imovinu.

Sud utvrđuje da: (i) da se navod podnosioca zahteva koji se odnosi na postupak sproveden pred KSIZK-om u vezi sa priznavanjem prava svojine na spornoj imovini odlukom [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine, mora proglasiti neprihvatljivim jer nije ratione temporis u saglasnosti sa Ustavom na osnovu pravila 39 (3) (d) Poslovnika; a (ii) da se navodi podnosioca zahteva koji se odnose na povredu člana 32. Ustava u okviru postupka sprovedenog pred KSIZK-om u vezi sa izvršenjem odluke [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine, osporenim rešenjem Vrhovnog suda, moraju proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovani na Ustavu shodno pravilu 39 (2) Poslovnika sa obrazloženjem da je odluka [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine bila konačna odluka kojom su utvrđena prava i obaveze stranaka u postupku kao i da je Vrhovni sud odbacio kao nedozvoljenu žalbu podnosioca zahteva protiv “konačne odluke”  [KPCC/D/COMP/03/2020] od 7. maja 2020. godine, kroz koju pozivajući se na izvršenje odluke [HPCC/REC/89/2007] od 19. januara 2007. godine, iz razloga što je poslednje pomenuta pravosnažna i da se slučaj podnosioca zahteva u pogledu sporne imovine već tretira kao res judicata; (iii) dok što se tiče navoda o povredi člana 46. Ustava u pogledu prava na naknadu isti mora se odbiti kao navod koji je neprihvatljiv na proceduralnim osnovama zbog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava u materijalnom smislu, kao što je propisano stavom 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika.