USTAVNI SUD

KI86/22, Podnosilac: Pjetër Boçi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Pml. br. 151/2022 od 14. aprila 2022. godine  

KI86/22, rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2023. godine, objavljeno 14 juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, pravo na pravično suđenje, jednakost pred zakonom, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa krivičnim predmetom, u kojem je podnosilac zahteva optužen od strane organa gonjenja zbog sumnje da je izvršio krivična dela sankcionisana članovima 343. [Primanje mita] i 345. [Razmena usluga] Krivičnog zakonika Republike Kosovo. Povodom ove optužnice, Osnovni sud u Prizrenu je presudom [P. br. 206/2015] od 7. decembra 2016. godine, oslobodio podnosioca zahteva od optužbe za krivično delo “razmena usluga” i oglasio ga krivim za izvršenje krivičnog dela “primanje mita”, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) meseci. Ova presuda je postala pravosnažna nakon što je potvrđena od strane Apelacionog i Vrhovnog suda.  Podnosilac zahteva je prethodno podneo Ustavnom sudu zahteve KI76/18, koji se odnosio na njegov I-prvi zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i koji je proglašen neprihvatljivim od strane Suda zbog toga što nije bio ratione matereae u skladu sa Ustavom i KI21/19, koji je takođe proglašen neprihvatljivim zbog neispunjenja proceduralnih kriterijuma prihvatljivosti. U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo Sudu treći zahtev (KI86/22), kojim je osporio odluke redovnih sudova povodom dva zahteva za ponavljanje krivičnog postupka. Povodom II-drugog zahteva, postupak je okončan presudom [Pml. br. 370/2021] Vrhovnog suda od 4. novembra 2021.godine, koji je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i potvrdio odluke nižih instanci iz razloga što iste nisu našle nove dokaze za ponovno otvaranje presuđenog krivičnog predmeta. Podnosilac zahteva je još pre okončanja postupka povodom drugog zahteva, podneo III-treći zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, koji je prvobitno odbačen od strane Osnovnog suda rešenjem [PK. br. 132/21] od 8. oktobra 2021. godine, a potom od strane Apelacionog suda rešenjem [PN. br. 1206/2021] od 8. decembra 2021. godine. Protiv ovih odluka, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je presudom [Pml. br. 151/2022] od 14. aprila 2022. godine, odbio taj zahtev sa obrazloženjem da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da nisu ispunjeni zakonski uslovi za ponavljanje krivičnog postupka iz člana 423. st. 1 ZKPK-a.  

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom u suštini tvrdio da su osporenom presudom Vrhovnog suda povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članom 24. [Jednakost pred zakonom] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Sud je u ovom slučaju razmotrio bitne navode podnosioca zahteva i na osnovu spisa predmeta primetio da se suština njegovih navoda u osnovi odnosi na jednakost pred zakonom i nepravilnost sudskog procesa. Prilikom ocene navoda o povredi jednakosti pred zakonom, Sud se pozvao na praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP). Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije dostavio nijedan dokaz koji bi mogao da dokaže da je tokom sudskog postupka postojala diskriminacija, odnosno da je isti bio tretiran drugačije od neke druge stranke u istoj ili sličnoj situaciji, a koja je mogla imati koristi od deljenja pravde pod istim uslovima. Pored toga, Sud je podsetio da je podnosilac svoj navod o diskriminaciji izgradio na osnovu vere, odnosno religije kojoj pripada, ali ne objašnjavajući dodatno zašto bi takav navod o povredi prava zagarantovanog članom 24. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP bio osnovan. Što se pak tiče navoda o nepravilnosti sudskog procesa, Sud je prvo ocenio postupke povodom podnošenja njegovog II-drugog zahteva za ponavljanje krivičnog postupka i utvrdio da u ovom delu zahtev ne ispunjava proceduralne kriterijume jer je zahtev podnet van roka od 4 (četiri) meseca od dana kada je podnosiocu zahteva uručena presuda [Pml. br. 370/2021] Vrhovnog suda od 4. novembra 2021. godine. Što se tiče III-trećeg zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, Sud je, nakon što je primenio opšta načela koja se odnose na primenljivost člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP, utvrdio da se u okolnostima konkretnog slučaja ovi članovi na primenjuju u odnosu na postupke za preispitivanje određenog predmeta, odnosno kada je lice čija je kazna postala pravosnažna, podnelo zahtev za preispitivanje svog slučaja i tokom tog postupka nije “optuženo za krivično delo”. U ovom pogledu, Sud je smatrao da navodi podnosioca zahteva koji se odnose na odbijanje njegovog III-trećeg zahteva za ponavljanje krivičnog postupka od strane redovnih sudova, nisu bili ratione materiae u skladu sa Ustavom.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio: (I) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 24. Ustava spadaju u treću (iii) kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i samim tim ih je, kao takve, proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; (II) da je zahtev podnosioca zahteva u odnosu na navode o nepravilnosti sudskog procesa, u vezi sa II-drugim zahtevom za ponavljanje krivičnog postupka, proglašen neblagovremenim u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom  39 (1, c) Poslovnika; (III) da zahtev podnosioca zahteva u odnosu na navode o nepravilnosti sudskog postupka, u vezi sa III-trećim zahtevom za ponavljanje krivičnog postupka, nije bio ratione materiae u skladu sa Ustavom. Shodno tome, zahtev je u celini, u skladu sa gore navedenim utvrđenjima, proglašen neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 39 (1, c), (2) i (3, b) Poslovnika.