USTAVNI SUD

KI 128/22, Podnosilac: Shqiprim Xheladini, ocena ustavnosti presude [Pml. br. 141/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 11. maja 2022. godine  

KI128/22, rešenje o neprihvatljivosti od 23. maja 2023. godine, objavljeno 9. juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan  

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa krivičnim predmetom, u kojem je podnosilac zahteva optužen od strane organa gonjenja da je izvršio krivično delo “pokušaj ubistva u saučesništvu i saizvršilaštvu” sankcionisano članom 172. u vezi sa članom 28. i 31. Krivičnog zakonika Republike Kosovo (KZRK). Osnovni sud je presudom od 24. septembra 2021. godine, prekvalifikovao krivično delo i podnosilac zahteva je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela “izazivanje opšte opasnosti u saučesništvu i saizvršilaštvu” sankcionisanog članom 356. stav 1. u vezi sa članom 31. KZRK-a. Protiv gore navedene presude, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu koji je presudom od 11. marta 2022. godine, odbio njegovu žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je osporio nižestepene presude pred Vrhovnim sudom, koji je presudom od 11. maja 2022. godine, odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti te konačno potvrdio nižestepene presude sa obrazloženjem da podržava njihove odluke, kako u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, tako i u pogledu izrečene krivične sankcije.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio da su redovni sudovi svojim odlukama povredili njegova prava i slobode, zagarantovane članovima: 24.1 [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, kao i članovima 6. [Pravo na pravično suđenje] i 13. EKLJP.

Sud je u ovom slučaju razmotrio navode podnosioca zahteva i na osnovu spisa predmeta primetio da se suština navoda koji su izneti u zahtevu uglavnom tiče povrede njegovog prava na “pravično suđenje”, koja se odnosi na nedostatak obrazloženja sudskih odluka redovnih sudova. Prilikom razmatranja suštinskog navoda i primene opštih načela koja su dobro utvrđena sudskom praksom ESLJP-a, Sud je primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja i došao do zaključka da su redovni sudovi doneli svoje odluke u potpunom skladu sa standardima prava na pravično i nepristrasno suđenje. To stoga što je njihovo odlučivanje bilo zasnovano na različitim dokazima, na iskazima svedoka, ali i na drugim materijalnim dokazima, kako ih je Osnovni sud detaljno nabrojao u svojoj presudi, a koje su kao takve prihvatili i potvrdili i Apelacioni i Vrhovni sud. Što se tiče ostalih navoda o povredi članova 24.1 i 54. Ustava, Sud je ponovio da samo pominjanje članova Ustava i članova konvencija koje su direktno primenljive u pravnom poretku Republike Kosovo ili njihovo povezivanje sa nekim drugim članom Ustava ne znači automatski i povredu tih članova, ako se dodatno ne argumentuje i razradi kako je i zašto došlo do njihove povrede.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio (I) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP, koji se odnose na pravo na obrazloženu odluku, spadaju u treću (iii) kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i iz tog razloga je iste proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; (II) da navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 24.1 i 54. Ustava, spadaju u treću (iii) kategoriju, potkategoriju (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i iz tog razloga su isti takođe proglašeni očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama. Shodno tome, zahtev podnosioca zahteva je u celini proglašen neprihvatvljivim, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.