USTAVNI SUD

KI71/23, Podnosilac: Mehmet Hoti, ocena ustavnosti presude PML. br. 31/2023 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 23. februara 2023. godine  

KI71/23, rešenje o neprihvatljivosti od 22. maja 2023. godine, objavljeno 7. juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični predmet, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa krivičnim postupkom, odnosno sa izvršenjem krivičnog dela od strane podnosioca zahteva, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Mitrovici od 21. oktobra 2022. godine, i osuđen od strane tog suda na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine i šest (6) meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 800 (osamsto) evra. Nezadovoljan ovom gore navedenom presudom, podnosilac zahteva se žalbom obratio Apelacionom sudu, koji je presudom od 30. novembra 2022. godine, odbio njegovu žalbu i potvrdio presudu prvostepenog suda, sa obrazloženjem da pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, na koje se pozvao branilac u žalbi, iz razloga što je izreka presude jasna, razumljiva i konkretna. Nakon toga, podnosilac zahteva je presudu Apelacionog suda osporio pred Vrhovnim sudom putem zahteva za zaštitu zakonitosti, povodom kojeg je taj sud, presudom [Pml. br. 31/2023] od 23. februara 2023. godine, odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti i potvrdio nižestepene presude. Vrhovni sud je u svojoj presudi, između ostalog, obrazložio da proizilazi da se u radnjama osuđenog stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom naveo da su osporenom presudom Vrhovnog suda povređena njegova prava zagarantovana članovima: 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 36.2 [Pravo na privatnost], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava u vezi sa članom 6.1 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP). Povredu navedenih članova, podnosilac zahteva je, u suštini, povezao sa pravičnim suđenjem, odnosno sa (i) zakonitošću pribavljanja dokaza.  Podnosilac zahteva je od Ustavnog suda, između ostalog, tražio i da se uvede privremena mera, kojom bi se obustavilo izvršenje izdržavanja kazne do meritornog odlučivanja o njegovom zahtevu.        

Sud je u ovom slučaju razmotrio suštinske navode podnosioca zahteva u vezi sa povredom prava na pravično suđenje, odnosno sa (i) zakonitošću pribavljanja dokaza, te primenom sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže da su redovni sudovi povredili njegovo pravo na “pravično suđenje”, kao rezultat nezakonitog pribavljanja i prihvatanja dokaza. Pored toga, povodom ovog navoda, Sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne radi ni o povredi “privatnosti” u smislu člana 36. Ustava, iz razloga što nije potvrđen navod koji je izneo podnosilac zahteva o nezakonitim i neustavnim radnjama od strane nadležnih organa u toku faze prikupljanja dokaza. Podnosilac zahteva je, između ostalog, naveo i druge povrede ustavnih prava, za koje je Sud ocenio da samo pominjanje i citiranje članova Ustava ili drugih međunarodnih instrumenata nije dovoljno za iznošenje navoda o povredi ustavnih prava i da podnosilac/teljka zahteva, kada se tvrde povrede prava zagarantovanih Ustavom i Konvencijom, mora da predoči ubedljive dokaze i argumente kako bi dokazao navodne povrede relevantnih članova.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio: (I) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP, a kao rezultat toga i oni o povredi člana 36. Ustava, spadaju u treću (iii) kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i iz tog razloga je iste proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; (II) da navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 54. i 55. Ustava spadaju u treću (iii) kategoriju, potkategodiju (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i iz tog razloga je iste takođe proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama. Shodno tome, zahtev podnosioca je u celosti proglašen neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika, a takođe i zahtev za uvođenje privremene mere je odbijen zbog toga što je zahtev u celosti proglašen neprihvatljivim u odnosu na sve iznete navode.