USTAVNI SUD

KI85/22, Podnosilac zahteva: Jadran Kostić, Ocena ustavnosti rešenja 2022:19820 od 17. maja 2022. godine Osnovnog suda u Uroševcu i rešenja Pn1 br. 704/2022 Apelacionog suda Kosova od 31. maja 2022. godine

KI85/22, presuda od 27. aprila 2023. godine, objavljena 23. maja 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, nastavak pritvora pre podizanja optužnice, zakonitost pritvora, zahtev za privremenu meru, prihvatljiv zahtev, povreda prava na slobodu i sigurnost podnosioca zahteva, odbijanje zahteva za privremenu meru.

Okolnosti ovog slučaja se odnose na nastavak i trajanje pritvora podnosiocu zahteva pre podizanja optužnice u krivičnom postupku. U okolnostima konkretnog slučaja, prvu meru pritvora je, po zahtevu Osnovnog tužilaštva u Uroševcu, odredio Osnovni sud u Uroševcu u decembru 2021. godine. Ova mera je izrečena, uzimajući u obzir da je kao rezultat istrage koja se odnosila na izvršenje krivičnih dela prilikom izdavanja građevinskih dozvola u Nacionalnom parku „Šari“, u vezi sa podnosiocem zahteva postojala osnovana sumnja da je počinio krivično delo „Pružanje pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela“ propisano prema Krivičnom zakoniku br. 04/L-082 Republike Kosovo. Na zahtev relevantnog tužilaštva, Osnovni sud je u više navrata produžavao meru pritvora podnosiocu zahteva. Podnosilac zahteva je u relevantnoj žalbi pred Apelacionim sudom posebno tvrdio da s obzirom da je u njegovom slučaju postojala osnovana sumnja da je počinio krivično delo „Pružanje pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela“ i za koju je predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina, na osnovu stava 2 člana 190. (Vremensko ograničenje sudskog pritvora) Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo, njegov pritvor ne može trajati duže od 4 (četiri) meseca pre podizanja optužnice, a samim tim i produženje pritvora je bilo u suprotnosti sa zakonom i pravima zagarantovanim Ustavom. Apelacioni sud je rešenjem [Pn1 br. 704/2022] od 31. maja 2022. godine potvrdio produženje pritvora.

Podnosilac zahteva osporava ovo rešenje pred Sudom, tvrdeći da nastavak njegovog pritvora nakon perioda od 4 (četiri) meseca, kako je definisano Zakonikom o krivičnom postupku, krši njegova prava zagarantovana članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 30. [Prava optuženog] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu određivanja pritvora u smislu člana 29. Ustava i člana 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) Evropske konvencije o ljudskim pravima. U primeni ovih načela u okolnostima slučaja podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da je određivanje njegovog pritvora zasnovano na članu 29.1.2 Ustava u odnosu na član 5.1 (c) Evropske konvencije o ljudskim pravima, gde je definisano da se pritvor može odrediti zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način. Međutim, u pogledu trajanja pritvora u kontekstu krivičnog dela za koje se podnosilac zahteva sumnjiči, a pre podizanja optužnice, u smislu ustavnih garancija, Sud je nastavio sa ocenom da li je nedostatak rešavanja konkretne tvrdnje podnosioca zahteva od strane Apelacionog suda, što se odnosi na zakonitost nastavka mere pritvora, mogao rezultirati proizvoljnim zaključcima i shodno tome, povredom ustavnih prava podnosioca zahteva.

U tom kontekstu, nakon ocene i razmatranja sadržaja osporene odluke, Sud je ocenio da je, u vezi sa produženjem pritvora podnosiocu zahteva, Apelacioni sud potvrdio stav Osnovnog suda, ali se nije osvrnuo na konkretnu i suštinsku tvrdnju podnosioca zahteva pokrenutu u njegovoj žalbi pred ovim sudom, odnosno nije dao odgovor da li je produženje pritvora duže od 4 (četiri) meseca pre podizanja optužnice za krivično delo kažnjivo do 5 (pet) godina, bilo u suprotnosti sa članom 190. Zakonika o krivičnom postupku. Sud je naglasio da nerešavanje tako bitne tvrdnje koja se odnosi na ustavne garancije za slobodu i sigurnost podnosioca zahteva od strane Apelacionog suda prilikom ocene zakonitosti nastavka pritvora u postupku pre podizanja optužnice, nije u skladu sa članom 29. Ustava i načelima i standardima koje je ustanovio Evropski sud za ljudska prava.

Konačno, na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je zaključio da: (i) presuda [Pn1 br. 704/2022] od 31. maja 2022. godine Apelacionog suda nije u saglasnosti sa stavom 4. člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava u vezi sa stavom 4. člana 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i (ii) odbio je njegov zahtev za privremenu meru. Sud je u nastavku, polazeći od činjenice da se slučaj podnosioca zahteva razvija u krivičnom postupku, istakao da se dejstvo ove presude proteže samo na vreme trajanja njegovog produženog pritvora u postupku pre podizanja optužnice i kao takvo nije važeće i ne proizvodi pravno dejstvo na druge odluke u vezi sa merom pritvora donete nakon podizanja optužnice. Pored toga, i uz objašnjenje da Sud nema zakonska ovlašćenja za određivanje bilo koje vrste ili načina naknade za slučajeve gde je utvrđena povreda relevantnih ustavnih odredbi, isti je, međutim, razjasnio da podnosilac zahteva ima pravo da za produženi pritvor protiv njega nakon donošenja osporenog rešenja Osnovnog suda od 17. maja 2022. godine do podizanja optužnice protiv njega, traži odštetu od javnih organa na osnovu zakonskih odredbi na snazi. Ova presuda je dopunjena i podudarnim mišljenjem.