USTAVNI SUD

KI76/22, Podnosilac zahteva Admir Salihi, Ocena ustavnosti presude [Pml. br. 50/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 28. februara 2022. godine

KI72/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 7. marta 2023. godine, objavljeno 16. maja 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni i navodi sa odsustvom očigledne ili evidentne povrede.

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na saobraćajnu nesreću u kojoj je jedan od učesnika bio i podnosilac zahteva. Zbog osnovane sumnje da je izazvao ovu saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom osnovno tužilaštvo je  podiglo je optužnicu protiv podnosioca zahteva, stavljajući mu na teret da je izvršio krivično delo „Ugrožavanje javnog saobraćaja“. Nakon toga je podnosioca zahteva Osnovni sud oglasio krivim za izazivanje saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom i osudio na kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 3 (tri) godina. Podnosilac zahteva se žalio Apelacionom sudu u vezi sa kaznom Osnovnog suda, a žalba je odbijena, kao neosnovana. Protiv odluke Apelacionog suda, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je poslednje navedeni odbio.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio povredu prava zagarantovanih članom  65 [Nadležnosti Skupštine], članom 7. [Vrednosti], članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 54. [Sudska zaštita prava] i članom 55. [Ograničenje osnovnih prava i sloboda] Ustava kao i načelo pravne sigurnosti.

Ustavni sud je prvobitno ocenio kriterijume za prihvatljivost zahteva, prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku o radu, s obzirom da je podnosilac bio ovlašćeno lice, iscrpeo je raspoloživa pravna sredstva, razjasnio članove Ustava i akta organa javne vlasti koji je osporen pred Sudom, a zahtev je podneo u roku od četiri meseca. Sud je ispitao ključne tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa navodnim povredama o  pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešno tumačenje važećih zakona od strane redovnih sudova kao i u vezi sa povredom načela pravne sigurnosti zbog neujednačenosti sudske prakse u sličnim slučajevima, primenjujući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u okolnostima konkretnog slučaja, Sud smatra da su navodi o  pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešno tumačenje važećih zakona od strane redovnih sudova navodi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena“ i kao takvi su, ti navodi podnosioca zahteva očigledno neosnovani. Sto se tiče navoda u vezi sa povredom načela pravne sigurnosti zbog neujednačenosti sudske prakse u sličnim slučajevima Sud je razradom opštih načela koja regulišu ovu oblast i oslanjajući se na svoju praksu i praksu ESLJP, zaključio da ovi navodi podnosioca zahteva očigledno neosnovan zbog odsustvom očigledne ili evidentne povrede u ovim navodima.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj odluci, Sud zaključuje da zahtev u celosti treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan jer se ovi navodi podnosioca zahteva kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (i) navodi „četvrtog stepena“ i kategoriju (ii) navodi sa „ odsustvom očigledne ili evidentne povrede“. Prema tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.