USTAVNI SUD

Podnosilac: Pal Gruda i Zef Gruda; Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova PA-Il. br. 2/2020 od 8. oktobra 2020. godine

KI16/21, rešenje o neprihvatljivosti od 4. aprila 2023. godine, objavljeno 15. maja 2023.godine.

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, očigledno neosnovan, preuranjeni zahtev  

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa krivičnim postupkom koji je pokrenut i vođen protiv lica T. K., K. K., GJ. K., M. K., B. B., Gj. K., G. K., zbog izvršenja kažnjivih krivičnih dela iz članova 267, 274, 300, 208, 343. i 374. u vezi sa članom 31. Krivičnog zakonika, u kom predmetu su podnosioci zahteva bili oštećena strana.

Podnosioci zahteva osporavaju odluke redovnih sudova koje su donete u sudskim postupcima vođenim protiv optuženih T. K., K. K., GJ. K., M. K., B. B., Gj. K. i G. K., pri čemu se podnosioci zahteva pojavljuju kao oštećena strana u predmetu [PKR. br. 76/18] koji je sproveden pred Osnovnim sudom. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da su gorepomenuta optužena lica, delujući kao organizovana grupa i koristeći njihovu tešku finansijsku situaciju, pozajmljivali novac različitim licima, uključujući i podnosioce zahteva, a zatim ih prinuđivali da plaćaju nesrazmerne kamate.

U krivičnom postupku koji je vođen protiv T.K., K.K., GJ.K., M.K., B.B., Gj. K., G.K., isti su presudom Osnovnog suda oglašeni krivim i osuđeni na novčanu kaznu u određenom novčanom iznosu, dok su podnosioci zahteva u svojstvu oštećene strane upućeni na građansku parnicu. Apelacioni sud je delimično preinačio presudu Osnovnog suda, tako što je optužene oglasio krivim, pooštravajući im kaznu zatvora i novčanu kaznu i uputio oštećene strane na građansku parnicu. Nakon podnošenja žalbe, Vrhovni sud je rešenjem [PA-II. br. 2/2020] ukinuo odluku Apelacionog suda i vratio predmet Apelacionom sudu na ponovno suđenje. Kao rezultat toga, podnosioci zahteva pred Sudom osporavaju rešenje Vrhovnog suda koje se odnosi na “krivičnu optužbu” protiv nekoliko trećih lica, odnosno T. K., K. K., GJ. K., M. K., B. B., Gj. K., G. K., tvrdeći da je došlo do povrede njihovih ustavnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 31, 32. i 46. Ustava u vezi sa članom 6. i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.

Podnosioci zahteva konkretno navode da im je tokom sudskog procesa koji je sproveden pred redovnim sudovima bila uskraćena mogućnost da u svojstvu oštećene strane učestvuju u sudskim postupcima vođenim u redovnim sudovima i da podnesu svoje žalbe/navode, što sve, po njihovim rečima, predstavlja povredu članova 31. i 32. Ustava. Podnosioci zahteva, između ostalog, ističu da Osnovni i Apelacioni sud nisu dostavili donete odluke podnosiocima zahteva, na šta ih obavezuje stav 2. člana 388. Zakonika o krivičnom postupku, kako bi podnosioci zahteva imali mogućnost da iznose svoje navode tokom vođenja sudskih postupaka, odnosno da odgovore na žalbe optuženih. Što se tiče pitanja imovinskopravnog zahteva, podnosioci zahteva su pokrenuli ovo pitanje navodeći u suštini povredu člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.

Povodom ovih navoda, Sud je najpre primetio da su podnosioci zahteva (i) presudu [PKR. br. 76/18] od 24. maja 2019. godine primili 27. i 28. juna 2019. godine; (ii) da su prisustvovali ročištu Apelacionog suda od 22. januara 2020. godine i da su imali mogućnost da iznesu navode u vezi sa svojim predmetom; kao i (iii) da su prisustvovali i ročištu održanom u ponovljenom postupku u Apelacionom sudu. Shodno tome, Sud je utvrdio da se navod podnosilaca zahteva o povredi članova 31. i 32. Ustava odbija kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama. Što se pak tiče navoda o povredi člana 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP u pogledu ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, Sud je taj navod proglasio preuranjenim.