USTAVNI SUD

KI18/22, Podnosilac D.T.P. “Dolphin”, ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 103/2021] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 28. oktobra 2021. godine

KI18/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, objavljeno 10 maja 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ljudsko dostojanstvo, očigledno neosnovan, navodi četvrtog stepena

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa upravnim sporom koji je podnosilac zahteva pokrenuo pred Osnovnim sudom protiv tužene Poreske administracije Kosova (u daljem tekstu: PAK), u kojem je tražio da se poništi Izveštaj o kontroli od strane PAK-a, kojima su podnosiocu zahteva stavljeni na teret dugovi na ime izbegavanja poreza na dodatu vrednost. Osnovni sud je odbacio tužbu podnosioca zahteva kao preuranjenu. Nakon žalbe podnosioca zahteva pri Odeljenju za žalbe PAK-a, to odeljenje je odlukom [br. 132/2015] odbio žalbu kao neosnovanu. Dana 11. decembra 2018. godine, podnosilac zahteva podneo tužbu Osnovnom sudu, sa predlogom da se odluka Odeljenja za žalbe PAK-a poništi kao neosnovana. Osnovni sud je rešenjem [A. br. 2904/18] odbacio tužbu podnosioca zahteva kao neblagovremenu. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je rešenjem [AA. br. 522/2021] odbio tu žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke zbog bitne povrede odredaba upravnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud je svojom presudom [ARJ. br. 103/2021] odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio da su osporenom presudom povređena njegova prava zagarantovana članovima 21. [Opšta načela] i 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava, ističući da su prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu odredaba upravnog postupka.

Prilikom ocene glavnih navoda, Sud je primetio da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosila na pogrešno utvrđivanje činjenica i pogrešno tumačenje zakona. Shodno tome, Sud je ove navode okvalifikovao kao „navode četvrtog stepena“. Sud je podsetio da on, prema Ustavu i načelima ESLJP-a, ne deluje kao sud četvrtog stepena u odnosu na odluke koje su doneli redovni sudovi, te ponovio stav da je u domenu redovnih sudova da tumače i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. Sud u takvim okolnostima može samo da razmotri da li su dokazi predočeni na pravilan način i da li su postupci, sagledano u celini, sprovedeni na takav način da je podnosilac/teljka dobio/la pravično suđenje. Podnosilac zahteva je, između ostalog, izneo i druge navode o povredi svojih ustavnih prava za koje je Sud ocenio da samo pominjanje članova ili pozivanje na njih nije dovoljno da se izgradi argumentovani navod o ustavnoj povredi.

Kao rezultat toga i na osnovu objašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je na kraju zaključio: (I) da navodi koji se odnose na pogrešno tumačenje zakona i pogrešnu ocenu činjenica spadaju u prvu (i) kategoriju navoda koji se kategorišu kao navodi „četvrtog stepena“, pa se stoga ovi navodi kao takvi proglašavaju očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; (II) da navodi podnosioca zahteva o povredi članova 21. i 24. Ustava spadaju u treću (iii) kategoriju, potkategoriju (a) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pa se stoga i ovi navodi proglašavaju očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama. Shodno tome, zahtev je u celini proglašen neprihvatljivim na ustavnim osnovama u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.