USTAVNI SUD

KI161/22, Podnosilac zahteva Ekrem Breznica, Ocena ustavnosti presude [Rev.br. 70/ 2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 6. maja 2022. godine

KI161/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 7. marta 2023. godine, objavljeno 4. maja 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni navodi

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na žalbu koju je podnosilac zahteva uložio Policijskoj Komisiji za žalbe i nagrade protiv odluke Interne disciplinske komisija Policije Kosova, koja je proglasila krivim podnosioca zahteva za izvršenje disciplinskog prekršaja i izrekla mu je disciplinsku kaznu. Policijska Komisiji za žalbe i nagrade je odbila žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, uz obrazloženje da osporena odluka nije zasnovana na činjeničnim i materijalnim greškama. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Osnovnom sudu protiv odluke Policijske Komisiji za žalbe i nagrade. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, poništivši kao nezakonite odluke Interne disciplinske komisija Policije Kosova i Policijska Komisiji za žalbe i nagrade i ukinuo izrečenu disciplinsku kaznu. Policija Kosova odnosno MUP je uložio žalbu Apelacionom sudu na odluku Osnovnog suda. Apelacioni sud je odbio žalbu MUP-a, kao neosnovanu, i potvrdio odluku Osnovnog suda, sa obrazloženjem da osporena odluka nema obeležja bitne procesne povrede i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. MUP je podneo zahtev za revizijom Vrhovnom sudu protiv odluka Osnovnog i Apelacionog suda zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, suštinskih povreda odredbi parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud je usvojio kao osnovanu reviziju MUP-a, na način da je preinačio odluka Osnovnog i Apelacionog suda i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahtev za ukidanje odluke Interne disciplinske komisija Policije Kosova i Policijska Komisiji za žalbe i nagrade.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio povređenje prava zagarantovanih 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na Pravno Sredstvo] i 46 [Zaštita Imovine] Ustava Republike Kosovo Ustava,  članom 6 [Pravo na pravično suđenje] EKLjP kao i članom 10 UDLJP.

Ustavni sud je prvobitno ocenio kriterijume za prihvatljivost zahteva, prema Ustavu, Zakonu i Poslovniku o radu, s obzirom da je podnosilac bio ovlašćeno lice, iscrpeo je raspoloživa pravna sredstva, razjasnio članove Ustava i akta organa javne vlasti koji je osporen pred Sudom, a zahtev je podneo u roku od četiri meseca. Sud je ispitao ključne tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa navodnim povredama, primenjujući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u okolnostima konkretnog slučaja, smatrao da su zaključci redovnih sudova doneti nakon detaljnog ispitivanja svih argumenata koje je podnosilac zahteva izneo, stoga, kao zaključak, Sud je utvrdio da je presuda Vrhovnog suda jasne i da su njome razmatrane u suštini sve ključne tvrdnji koje je izneo podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva je, između ostalog, naveo i druge povrede Ustavnih prava i prava zagarantovana UDLJP, međutim podnosilac zahteva u svom zahtevu nije pružio nikakvo obrazloženje kako je došlo do povrede ovih garancija.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj odluci, Sud je zaključio da tvrdnje podnosioca u koje se odnose na povredu člana 31 Ustava, u vezi sa članom 6.1 EKLJP-a, koji se tiču dozvoljenosti revizije spadaju u drugu kategoriju (ii) „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“ a pitanja utvrđivanja činjenica i primene zakona, spadaju u treću kategoriju (iii), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, stoga, na ustavnim osnovama, isti treba da se proglase kao očigledno neosnovani, dok navodi podnosilaca zahteva o povredi čanova 32, 46 Ustava i člana 10 UDLJP-a, takođe spadaju u treću kategoriju (iii)  „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, jer je podnosilac zahteva jednostavno naveo odredbu Ustava, ne objašnjavajući pritom kako je do povrede navededenih clanova došlo.