Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Rev. br. 362/21 od 14. novembra 2022. godine

br. predmeta KI08/23

podnosiocu: Sejdi Selimi

Preuzimanje:

KI08/23, Podnosilac Sejdi Selimi, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Rev. br. 362/21 od 14. novembra 2022. godine

KI08/23, Rešenje o nešrihvatljivostiod 5. aprila 2023. godine, objavljeno 25. aprila 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično suđenje, očigledno neosnovan, navodi četvrtog stepena

Okolnosti konkretnog predmeta se odnose na građanski (imovinski) spor, o kojem je podnosilac zahteva zajedno sa nekim drugim tužiteljima su, dana 25. januara 2007. odine, podneo tužbeni zahtev  u bivšem Opštinskom sudu u Prištini, protiv tuženog F.K, u kojem su tražili oslobađanje imovine od strane tuženog, koja se nalazi u naselju Ulpijana u Prištini.  Osnovni sud u Prištini u vezi sa tužbenim zahtevom je doneo presudu C. br. 2071/2015, kojom je odbio isti u celini. Nakon žalbe podnosioca zahteva i drugih tužitelja, Apelacioni sud je Presudom Ac.br. 3949/18, odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio je presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva i drugi tužitelji su podneli reviziju pred Vrhovnim sudom zbog povreda odredbi parničnog postupka kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Ovaj potonji je osporenom Presudom [Rev. br. 362/21], od 14. novembra 2022. godine odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca zahteva i tužitelja i konačno potvrdio je presude nižih instanci.

Podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom tvrdio da je osporenom presudom došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članovima: 24 [Jednakost pred zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46 [Zaštita imovine] Ustava. Prema njemu, redovni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo jer nisu pravično procenili izvedene dokaze, i zbog toga su njihovi zaključci i stavovi bili pogrešni.

Prilikom ocene glavnih tvrdnji, Sud je primetio da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosila na pogrešno utvrđivanje činjenica i pogrešno tumačenje zakona. Stoga je Sud ove tvrdnje opisao kao „navode četvrtog stepena“. Sud je podsetio da po Ustavu i principima EKLJP ne deluje kao sud četvrtog stepena u odnosu na odluke redovnih sudova, ponavljajući stav da je to u domenu redovnih sudova,  da tumače i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava a ne njegovom. Sud u takvim okolnostima može samo da ispita da li su dokazi izvedeni na pravičan način i da li je postupak uopšte, posmatrano u celini, vođen na način da je podnosilac imao  pravično suđenje. Podnosilac zahteva je, između ostalog, iznosio i druge navode za povredu svojih ustavnih prava, za koje je Sud ocenio da samo spominjanje članova ili pozivanje na njih nije dovoljno da se izgradi osnovana tvrdnja o ustavnim  povredama.

Prema tome, i uzimajući u obzir sve navedene detalje u objavljenom rešenju, Sud na karaju zaključuje da:  (I) navodi u vezi sa povredama člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa pogrešnim tumačenjem i procenom činjenica i dokaza, pripadaju prvoj (i) kategoriji navoda koji se karakterišu kao navodi “četvrtog stepena”, i stoga se, kao takvi, ovi navodi po ustavnim osnovama proglašavaju očigledno neosnovanim; (II) navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredama člana 24 [Jednakost pred zakonom], i člana 46 [Zaštita imovine], Ustava, pripadaju trećoj kategoriji (iii), potkategoriji (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, i stoga se, kao takvi, po ustavnim osnovama i oni proglašavaju očigledno neosnovanim. Samim tim, zahtev se u celini, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama.

podnosiocu:

Sejdi Selimi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni