USTAVNI SUD

KI223/21, Podnosilac:  Hasan Isafi i Muharrem Isafi, Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 370/2020] Vrhovnog suda Kosova, od 19. oktobra 2021. godine

KI223/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2023. godine, objavljeno dana 23. februar 2023. god

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa korišćenjem prava službenosti na katastarskim parcelama [234/2] i [245/1] koje su u svojini podnosilaca zahteva, od strane tuženog H.I. Tuženi H.I. je stekao pravo službenosti prolaza na katastarskoj parceli podnosilaca zahteva na osnovu presude [C. br. 43/07] Opštinskog suda u Đakovici od 19. septembra 2007. godine.  Podnosioci zahteva su 2016. godine podneli Osnovnom sudu tužbu radi utvrđivanja nepostojanja prava službenosti na njihovim katastarskim parcelama [234/2] i [245/1], sa obrazloženjem da više ne postoje razlozi zbog kojih je pravo službenosti ustanovljeno. Osnovni sud je odbio zahtev podnosilaca sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi za brisanje službenosti koji su utvrđeni članom 260. Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima.  Presuda Osnovnog suda je potvrđena od strane Apelacionog i Vrhovnog suda, sa obrazloženjem da tokom sudskog procesa nije utvrđeno da su se promenile okolnosti iz vremena kada je pravo službenosti ustanovljeno po presudi [C. br. 43/07] Opštinskog suda u Đakovici od 19. septembra 2007. godine.  Ova utvrđenja redovnih sudova, podnosilac zahteva osporava pred Sudom, konkretno navodeći povredu člana 86. Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, kao i povredu članova 24, 31, 46. Ustava u vezi sa članom 6. i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a. Glavni navodi podnosilaca zahteva se u suštini odnose na (i) povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje i (ii) povredu imovinskih prava, sa obrazloženjem da su redovni sudovi svojim odlukama, kada su odbili zahtev podnosilaca za gašenje prava službenosti tuženog H.I., povredili njihova imovinska prava na katastarskim parcelama [234/2] i [245/1], konkretno član 86. Zakona br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima. Sud smatra da su redovni sudovi, u okolnostima konkretnog slučaja, ispitali i obrazložili navode podnosilaca zahteva.  Isti su ispitali suštinske navode podnosilaca zahteva i razjasnili (i) da podnosioci zahteva nisu priložili dokaze o ispunjenosti zakonskih uslova za gašenje službenosti propisanih članom 260. [Prestanak stvarne službenosti] Zakona br.  03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima; (ii) da i dalje postoje iste okolnosti/razlozi zbog kojih je tuženom priznato pravo službenosti prema presudi [C. br. 43/07] Opštinskog suda u Đakovici od 19. septembra 2007. godine; i na kraju (iii) utvrdili da pravo službenosti tuženog H. S. na katastarskoj parceli [234-2] podnosioca Hasan Isafi nije priznato onako kako se pretenduje i kao rezultat toga, ne može se tražiti njegovo gašenje s obzirom da ne postoji prethodno. Sud zaključuje da je navod podnosilaca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje i povredi imovinskih prava zagarantovanih članom 46. Ustava, očigledno neosnovan na ustavnim osnovama. Sud utvrđuje da navod podnosilaca zahteva o povredi člana 24. Ustava spada u treću (iii) kategoriju, podkategoriju (a), “nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pa se isti kao takav mora proglasiti očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.

Sud utvrđuje da je zahtev u celini očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika.