KI17/22 i KI 22/22, Podnosioci: Hazir Krasniqi i Durim Krasniqi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 324/2021 od 25. oktobra 2021. godine
KI17/22 i KI22/22, Rešenje od 22. decembra 2022. godine, objavljeno 17. januara 2023 godine
Ključne reči: Krivični predmet, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, očigledno neosnovan.
Zahtev KI17/22 podnet je podnet prvi u ovom slučaju te ćemo ga shodno tome u daljem tekstu oslovljavati sa prvi podnosilac zahteva. Zahtev KI22/22 podnet je drugi u ovom slučaju te ćemo ga shodno tome u daljem tekstu oslovljavati sa drugi podnosilac zahteva. Iz spisa predmeta proizilazi da je Specijalno tužilaštvo, podiglo optužnicu protiv podnosioca zahteva, zbog krivičnog dela, “teško ubistvo” i “pomaganje u izvršenju teškog ubistva” odnosno zbog osnovane sumnje da su učestvovali I pomagali u izvršenju teškog krivičnog dela ubistva. Nakon toga Osnovni sud je, podnosioce zahteva I druga lica koja su učestvovala u izvršenju ovog krivičnog dela , proglasio krivim, izrekavši prvom podnosiocu zahteva efektivnu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina I drugom podnosiocu zahteva efektivnu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine. Podnosioci zahteva kao i specijalno tužilaštvo su na prvostepenu odluku podneli žalbu Apelacionom sudu koju je odbio žalbu podnosioca zahteva i specijalnog tužilaštva kao neosnovanu u vezi sa podnosiocima zahteva. Po žalbi oba podnosioca zahteva i specijalnog tužilaštva samo u odnosu da drugog podnosioca zahteva ovaj predmet je bio razmatran od Vrhovnog suda koji je poništio deo presude Osnovnog suda koji se tiče podnosioca zahteva i vratio istom na ponovno odlučivanje. Nakon toga je prvostepeni sud u ponovljenom postupku ponovo proglasio krivim podnosioce zahteva ali je preinačio prvostepenu odluku na način da je, prvom podnosiocu zahteva prekvalifikovao delo sa “teško ubistvo” na “pomaganje u izvršenju teškog ubistva” I samim tim smanjio kaznu zatvora na 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci a drugom podnosiocu zahteva prekvalifikovao delo sa “pomaganje u izvršenju teškog ubistva” na “teško ubistvo” i samim tim povećao kaznu zatvora na 17 (sedamnaest) godina i novčanu kaznu u iznosu od 2.000 evra (dve hiljade evra) za “neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba oružja”. Po žalbi podnosioca zahteva i specijalnog tužilaštva ovaj predmet je bio razmatran od strane Apelacionog koji je delimično usvojio žalbu specijalnog tužilaštva na način da je preinačio prvostepenu tako što je prvom podnosiocu zahteva prekvalifikovao delo sa “pomaganje u izvršenju teškog ubistva” na “pomaganje u izvršenju ubistva” I povećao kaznu zatvora na 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci i delimično usvojio žalbu drugom podnosiocu zahteva prekvalifikovavši delo sa “teško ubistvo” u “ubistvo” dok je visina kazne u slučaju drugog podnosioca ostala ista. Po žalbi podnosioca zahteva i specijalnog tužilaštva ovaj predmet je bio razmatran od strane Vrhovnog suda koji su odbili žabu podnosioca zahteva i specijalnog tužilaštva i u potpunosti podržao presude Osnovnog I Apelacionog suda.
Sud, na osnovu spisa predmeta, primećuje da se suština navoda podnosioca prvog zahteva odnosi na nepravilnost postupka, odnosno na povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, koja je povezana sa:
S druge strane, suština navoda podnosioca drugog zahteva pokreće i pitanje prava na pravično i nepristrasno suđenje, koje je povezano sa:
(i) jednakošću oružja; i
(ii) načinom izvođenja dokaza.
Sud je prilikom procene povrede svih ovih navoda ušao u analizu I procenu opštih načela I primene istih na konkretan predmet za svaki navod ponaosob I zaključio da:
Shodno tome, zahtevi podnosilaca zahteva se u celini moraju proglasiti neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.
Hazir Krasniqi i Durim Krasniqi
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti