USTAVNI SUD

KI42/21, Podnosilac zahteva: Arsim Isufi, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 288/2020 od 1. oktobra 2020. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo

Ključne reči: individualni zahtev, radni spor

Sud prvo podseća da je u okolnostima konkretnog slučaja podnosilac zahteva bio zaposlen u Kosovskoj policiji, na radnom mestu za obezbeđenje objekata i ličnosti, protiv koga je pokrenut disciplinski postupak zbog nedolaska na dužnost. Ovi postupci su rezultirali disciplinskom merom prestanka radnog odnosa od strane Disciplinske komisije. Protiv gore navedene odluke, podnosilac zahteva je uložio žalbu, koja je odbijena odlukom generalnog direktora Policije. Potom je Osnovni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva kojim je tražio da se obaveže Ministarstvo unutrašnjih poslova da poništi kao nezakonitu odluku Disciplinske komisije, odluku generalnog direktora Policije i vrati na radno mesto sa svim pravima iz radnog odnosa, uključujući i naknadu plate. Žalbu podnosioca zahteva je Apelacioni sud usvojio kao osnovanu, vraćajući predmet na presuđivanje. Nakon toga, Osnovni sud je u celini usvojio tužbeni zahtev podnosioca kao osnovan. Nakon žalbe Ministarstva unutrašnjih poslova, Apelacioni sud je usvojio njihovu žalbu, odbijajući u celini tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Nakon toga, Vrhovni sud je odbio zahtev za reviziju podnosioca kao neosnovan.

Sud skreće pažnju na tvrdnje podnosioca zahteva da su mu odlukama redovnih sudova povređena prava zagarantovana sledećim ustavnim članovima: (I) pravo na pravično i nepristrasno suđenje iz člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, sa posebnim naglaskom na (i) načelo jednakosti oružja; kao i (ii) navode za neobrazloženu sudsku odluku; i (II) druge navode o povredi članova 3. i 24. Ustava u vezi sa članovima 7. i 10. UDLJP-a.

Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer se (I) navodi o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a u odnosu na navode podnosioca zahteva za (i) povredu načela jednakosti oružja i (ii) navode za neobrazloženu sudsku odluku, proglašavaju neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, kao što je definisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu, kao i (II) u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi članova 3. i 24. Ustava u vezi sa članovima 7. i 10. UDLJP-a, treba proglasiti očigledno neosnovanim, jer su ti navodi kvalifikovani kao navodi koja pripadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda. Shodno tome, navodi podnosioca zahteva se proglašavaju neprihvatljivim kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je definisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.