Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti ukaza br. 165/2020 od 25. novembra 2020. godine v.d. predsednice Republike Kosovo

br. predmeta KI74/21

podnosiocu: Halim Krasniqi

Preuzimanje:

KI74/21, Podnosilac zahteva: Halim Krasniqi, Ocena ustavnosti ukaza br. 165/2020 od 25. novembra 2020. godine v.d. predsednice Republike Kosovo  

KI74/21, rešenje o neprihvatljivosti od 27. oktobra 2022. godine, objavljeno 15. decembra 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ukaz predsednice, iscrpljivanje pravnih sredstava, neprihvatljiv zahtev   

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na one koji su razrešeni sa funkcije generalnog konzula Republike Kosovo u Tirani, Republika Albanija, odnosno podnosioca zahteva, ukazom v.d. predsednice Republike Kosovo, gđe. Vjose Osmani-Sadriu. Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore je, u skladu sa gore navedenim ukazom, takođe donelo odluku o razrešenju podnosioca zahteva sa funkcije generalnog konzula. Podnosilac zahteva je prvo uložio žalbu Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore, tvrdeći da je relevantni ukaz nezakonit. Isti se obratio i v.d. predsednici Republike Kosovo, sa zahtevom za „otklanjanje svih pravnih posledica“ koje proističu iz osporenog ukaza. Podnosilac zahteva nije pokrenuo pravne postupke pred redovnim sudovima protiv ukaza o razrešenju sa funkcije, sa tvrdnjom da u upravnom postupku ne postoje delotvorna pravna sredstva za rešavanje navoda u vezi sa povredom osnovnih prava i sloboda usled ukaza donetog od strane predsednice Republike Kosovo.

U postupku sprovedenim pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je, u suštini, tvrdio (i) povredu članova 7. [Vrednosti], 24. [Jednakost pred zakonom] i 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, naglašavajući između ostalog da je osporeni ukaz donet u suprotnosti sa relevantnim članovima Zakona o službi u inostranstvu Republike Kosovo.

Sud je prvo ocenio da li je podnosilac zahteva iscrpeo sva pravna sredstva definisana zakonom. U ovom sporu, Sud je pojasnio: (i) opšta načela za iscrpljivanje pravnih sredstava; (ii) odgovarajuća mišljenja Venecijanske komisije o individualnom pristupu ustavnoj pravdi; (iii) doprinose,odnosno odgovore 10 (deset) zemalja članica Foruma Venecijanske komisije u vezi sa supsidijarnošću ustavne ocene predsedničkih ukaza individualnog karaktera; i (iv) objasnio – kao preliminarnu stvar – prirodu i supsidijarni karakter ustavne ocene individualnih predsedničkih ukaza.

Sud je ocenio da Ustav ne predviđa da se pojedinci direktno obraćaju Ustavnom sudu povodom ocene ustavnosti predsedničkih ukaza, za razliku od onoga što je definisano za strane ovlašćene stavom 2, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava. Sud je dalje dodao da predsednički ukaz koji osporava podnosilac zahteva ima konkretan individualni karakter i kao takav nameće obavezu pojedincu da se prvo obrati redovnim sudovima kako bi iscrpeo pravna sredstva, kao što je definisano stavom 7, člana 113. Ustav. Sud je takođe naglasio da, na osnovu ustavno-pravnog poretka Republike Kosovo, predsednički ukazi individualnog karaktera podležu sudskoj i ustavnoj kontroli, nakon što su iscrpljena relevantna pravna sredstva. Štaviše, Sud je takođe pojasnio da su ustavni i vrhovni sudovi, sa ustavnom jurisdikcijom zemalja članica Foruma Venecijanske komisije, koji su regulisali kriterijum iscrpljivanja pravnih sredstava slično kosovskom pravnom sistemu, objasnili da: (i) redovni sudovi imaju nadležnost da sude o pitanju razrešenja političkog izabranika; (ii) u slučaju razrešenja političkog izabranika, on/ona prvo ima obavezu da iscrpi sva pravna sredstva pred redovnim sudovima; i, (iii) direktna žalba Ustavnom sudu može da se podnese samo u slučajevima kada se dokaže da ne postoji delotvorno pravno sredstvo.

Uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, Sud je na kraju utvrdio da podnosilac zahteva nije ispunio uslove prihvatljivosti, jer nije iscrpeo pravna sredstva kao što je propisano u stavu 7, člana 113. Ustava, stavu 2, člana 47. (Individualni zahtevi) Zakona o Ustavnom sudu i tački (b) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o radu i shodno tome, proglasio je zahtev neprihvatljivim, kao rezultat neiscrpljivanja pravnih sredstava propisanih zakonom.

podnosiocu:

Halim Krasniqi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Nisu iscrpljena pravna sredstva

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Upravni