USTAVNI SUD

KI33/21, Podnosilac: Halim Vrellaku, Ocena ustavnosti presude Pml.br. 236/2020 Vrhovnog sudaod 10. novembra 2020. godine

KI33/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 27. oktobra 2022. godine, objavljeno 9. decembar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravo na pravično suđenje,  pogrešno utvrdili činjenično stane odnosno pogrešno protumačili zakon, neiscrpljenost pravnih sredstava, očigledno neosnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovno tužilaštvo u Prištini, podiglo optužnicu protiv podnosioca zahteva, zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja odnosno zbog osnovane sumnje da su u svojstvu službenih lica zbog neizvršavanja službenih dužnosti omogućili izgradnju bespravnih objekata. Nakon toga Osnovni sud je, podnosioca zahteva, proglasio krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja, izrekavši mu efektivnu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Podnosilac zahteva je na prvostepenu odluku podneo žalbu Apelacionom sudu koju je prihvatio žalbu podnosioca zahteva kao osnovanu, i poništio deo presude Osnovnog suda koji se tiče podnosioca zahteva i vratio istom na ponovno odlučivanje. Nakon toga je prvostepeni sud u ponovljenom postupku ponovo  proglasio krivim podnosioca zahteva zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja i osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. Po žalbi podnosioca ovaj predmet je bio razmatran od strane Apelacionog i Vrhovnog suda koji su odbili žabu podnosioca zahteva i u potpunosti podržali prvostepenu odluku.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio zaključke redovnih sudova, tvrdeći da je došlo do povrede članova 3. [Jednakost Pred Zakonom], 7. [Vrednosti] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP.

Sud primećuje da se navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredom prava na pravično suđenje zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP-a, odnose na (a) činjenicu da su sudovi pogrešno utvrdili činjenično stane odnosno pogrešno protumačili i okarakterisali nadležnosti podnosioca zahteva  s obzirom na karakterističnu situaciju u kojoj se nalazio nije bio nadležan za preduzimanje radnji i da zbog ne preduzimanja istih redovni sudovi  ga nisu mogli proglasiti krivim i (b) činjenicu da je u njegovom slučaju krivični postupak pred osnovnim sudom pokrenuta nezakonito odnosno nakon isteka zakonskog roka od (2) dve godine za podizanja optužnice i Ovu povredu postupka nisu uklonili ni Apelacioni sud ni Vrhovni sud. Što se tiče navoda da su sudovi pogrešno utvrdili činjenično stane odnosno pogrešno protumačili zakon, Sud naglašava svoj principijelni stav da nije zadatak Ustavnog suda da se bavi činjeničnim ili zakonskim greškama (zakonitost) koje je navodno izvršio Vrhovni sud ili neki drugi sud niže instance, osim i u meri u kojoj su te greške mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom (ustavnost). Što se tiče navoda da je postupak pokrenut (2) dve godine nakon podizanja optužnice, podnosilac zahteva je ove navode trebao pokrenuti pred osnovnim u vremenski pedviđenom roku  članom 250. ZKPK. S obzirom da podnosilac nije postupio u skladu sa zakonskim normama Vrhovnim sud se nije bavio ovim navodima podnosioca zahteva. Što se tiče navodnih povreda člana 3 [Jednakost pred zakonom], člana 7 [Vrednosti], Ustava , Sud napominje da pomenuti član 3. i član 7., spada pod Poglavljem I [Osnovne Odredbe] Ustava, koje se ne mogu proceniti u okviru delokruga ove ustave žalbe. Imajući to u vidu, Sud zaključuje da se on neće baviti ovim navodom podnosioca zahteva. Stoga, Sud zaključuje da se navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članom  31. Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a u vezi vremenskim rokom za podizanje optužnice, ovi navodi podnosioca zahteva kvalifikuju se kao navodi neprihvatljivi na procesnim osnovama zbog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava u suštinskom smislu kako se zahteva tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika. Dok što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi prava koja su zagarantovana članovima 3. i 7. Ustava, Sud napominje da ovi pomenuti članovi Ustava spadaju pod Poglavljem I [Osnovne Odredbe] Ustava. Prema tome, zahtev se u celosti treba proglasiti neprihvatljiv kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano stavovima (1) (b) i (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.