KI151/21, Podnosilac: Naser Husaj, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, Pml.br.184/2021 od 1. juna 2021. godine, i rešenja Ac.br.3028/2016 od 16. septembra 2016. godine Apelacionog suda
KI151/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 12. oktobra 2022. godine, objavljeno dana 1. novembar 2022. godine
Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, krivični postupak, očigledno neosnovan zahtev, zahtev van roka
Okolnosti konkretnog slučaja se nadovezuju sa dva sudska postupka koji se vode u redovnim sudovima a koji se nadovezuju sa podnosiocem zahteva, naime 1) o parničnom postupku, odnosno o određivanju mere obezbeđenja u vezi sa rušenjem advokatske kancelarije; i 2) o postupku u vezi sa osudom podnosioca zahteva za krivično delo lažno prijavljivanje ili optuživanje.
U prvom postupku, podnosilac zahteva je pokrenuo parnični postupak protiv M.Gj. i K.Gj. i Opštine Peć pred Osnovnim sudom u Peći (u daljem tekstu: Osnovni sud), u vezi sa utvrđivanjem prava svojine za objekat – kancelariju koju je koristio. Podnosilac zahteva je uz tužbu podneo i predlog za uvođenje privremene mere obezbeđenja u vezi sa imovinom koja je bila predmet spora, pod pretnjom pravnih posledica.
Osnovni sud je odobrio predlog za privremenu meru obezbeđenja, koju je predložio podnosilac zahteva, gde je odlučio da (i) zabrani otuđenje, izgradnju, rušenje objekta ili da ga tereti bilo kakvim stvarnim teretom – da otuđi, krije, raspolaže ili zaduži nepokretnost – objekat – advokatsku kancelariju u površini od 37 m², izgrađenu na katastarskoj parceli br. 245/27, katastarska zona Peć, od strane tužene ili njenih ovlašćenih zastupnika, i (ii) da obaveže tuženu, opštinu Peć, da do okončanja ovog spora pravosnažnom odlukom ili do druge odluke ovog suda ne preduzme nikakve radnje u smislu naloga, kao u tački I izreke ovog rešenja u ovom spornom pitanju, pod pretnjom procesnih posledica. Opština Peć je podnela prigovor protiv rešenja Osnovnog suda, kojim je uvedena privremena mera obezbeđenja. Osnovni sud je, odlučujući u vezi sa prigovorom opštine Peć vezano za privremenu meru obezbeđenja, rešenjem [C. br. 1090/15] (i) ukinuo rešenje C. br. 1090/15 od 16. juna 2016. godine, kojim je određena privremena mera obezbeđenja tuženoj opštini Peć. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, koji je odbio kao neosnovanu njegovu žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog suda.
U vezi sa drugim postupkom, podnosilac zahteva je podneo Osnovnom tužilaštvu u Peći krivičnu prijavu protiv sudije Osnovnog suda Rr.Th., navodeći da je izvršio krivično delo donošenje nezakonitih presuda iz člana 432. Krivičnog zakonika Kosova. Osnovno tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu koju je podneo podnosilac zahteva protiv sudije Rr.Th.
Osnovno tužilaštvo je podiglo optužnicu pred Osnovnim sudom protiv podnosioca zahteva zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje ili optuživanje iz člana 390, stav 1 KZK-a. Osnovni sud je oglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo lažno prijavljivanje ili optuživanje iz člana 390, stav 1 KZK-a. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, koji je usvojio njegovu žalbu i preinačio presudu Osnovnog suda u odnosu na odluku o zatvorskoj i dopunskoj kazni. Podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je odbio njegov zahtev.
Podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje [Ac. br. 3028/2016] od 16. septembra 2016. godine Apelacionog suda i presudu [Pml. br. 184/2021] od 1. juna 2021. godine Vrhovnog suda, navodeći da su iste donete uz povredu njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 46. [Zaštita imovine], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava.
Što se tiče prvog postupka, Sud podseća da je poslednja odluka u slučaju podnosioca zahteva jeste rešenje [Ac. br. 3028/2016] od 16. septembra 2016. godine Apelacionog suda. Na osnovu spisa predmeta, Sud primećuje da je osporenu odluku Apelacioni sud doneo dana 16. septembra 2016. godine, koju je podnosilac zahteva primio 30. septembra 2016. godine, a svoj zahtev Sudu podnosilac je podneo dana 25. avgusta 2021. godine, dakle gotovo 5 godine nakon što je primio poslednju odluku Apelacionog suda.
Shodno tome, Sud je smatrao da podnosilac zahteva primio osporenu odluku dana 30. septembra 2016. godine, dok je zahtev Sudu dostavio putem pošte dana 25. avgusta 2021. godine, što znači da je zahtev podnosioca dostavljen van propisanog roka.
Što se tiče drugog postupka, Sud smatra da presuda Vrhovnog suda ne sadrži obeležja ustavnih povreda kako to navodi podnosilac zahteva. Štaviše, nijedan Ustavom traženi osnov, kada se tumači u smislu Konvencije, ne potkrepljuje navod podnosioca zahteva o povredi osnovnih prava, jer on ni na jedan način ne dokazuje i argumentuje da mu je uskraćeno pravo da iskoristi pravno sredstvo.
Sud utvrđuje da navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 31, 32, 46, 54. i 55. Ustava treba da se proglase neprihvatljivim, kao očigledno neosnovani, jer se ti navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, jer je podnosilac zahteva samo naveo jednu ili više odredaba Ustava, ne objašnjavajući pri tom na koji su način one povređene. Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.
Naser Husaj
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje, Član 32 - Pravo na Pravno Sredstvo, Član 46 - Zaštita Imovine
Zahtev je očigledno neosnovan