USTAVNI SUD

KI69/22, Podnosilac: Skender Salihu, ocena ustavnosti presude Rev. br. 433/2021 od 29. marta 2022. godine Vrhovnog suda Kosova

KI69/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. septembra 2022. godine, objavljeno dana 30. septembar 2022. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva od 2009. godine bio zaposlen u N.Sh „Kosova Trans“ u Uroševcu na poziciji blagajnik-računovođa sa ugovorom o radu na neodređeno vreme, a zatim je N.Sh „Kosova Trans“ prešao u drugi status, odnosno u NPL „Stacioni i Autobusëve” u Uroševcu. Tada je podnosilac zahteva zaključio novi ugovor o radu sa poslodavcem na radnom mestu beležnik, sa nižim ličnim dohotkom u odnosu na prethodno radno mesto, sa obrazloženjem da novo radno mesto odgovara stručnoj spremi podnosioca zahteva.  Podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Uroševcu protiv poslodavca za nadoknadu razlike u ličnim dohocima u vezi sa promenom radnog mesta.  Osnovni sud je odbio tužbu podnosioca zahteva.  Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, koju je poslednje navedeni odbio.  Nakon zahteva za reviziju, Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu osporenom presudom povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]  i članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U suštini se navodi podnosioca pred Sudom uglavnom odnose na pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i neobrazloženje odluka redovnih sudova, odnosno na činjenicu da, prema njemu, redovni sudovi nisu dali dovoljno obrazloženja povodom njegovih navoda u vezi sa neisplatom razlike u ličnim dohocima.

Što se tiče navoda podnosioca o povredi člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava, Sud je ocenio da je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu ovog člana, ne dajući nikakvo obrazloženje i ne potkrepljujući svoj navod o tome kako je osporena odluka, uključujući i odluke sudova nižeg stepena, mogla dovesti do povrede poslednje navedenog.

Što se tiče navoda podnosioca o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, Sud je smatrao da podnosilac zahteva nije potkrepio tvrdnje da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenom odlukom povređena prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Sud je u skladu sa članovima 113.1 i 113.7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (2)  Poslovnika o radu, odbio zahtev podnosioca kao neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan.