USTAVNI SUD

KI47/22, Podnosilac: Besim Domi, Ocena ustavnosti presude ARJ (UZVP). br. 123/2021 od 10. novembra 2021. godine Vrhovnog suda Kosova

KI47/22, Rešenje od 19. jula 2022. godine objavljene dana 5. avgusta 2022. godine

Ključne reči: naknada ličnih dohodaka, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neiscrpljenost delotvornih pravnih sredstava

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva dostigao starosno doba za penzionisanje i da mu je Odlucom od 2. septembra 2013. godine Ministarstva rada i socijalne zaštite (u daljem tekstu: MRSZ) priznato pravo na osnovnu penziju. U međuvremenu, rezultira da je Odlukom MRSZ-a od 22. maja 2014. godine usvojen zahtev podnosioca za priznavanje prava na osnovnu i doprinosnu penziju. Podnosilac zahteva je podneo tužbu za pokretanje upravnog spora pred Osnovnim sudom, protiv MRSZ-a, radi naknade ličnih dohodaka na ime neisplaćene penzije za period od 16 (šesnaest) meseci, na osnovu odluke MRSZ-a od 22. maja 2014. godine. Osnovni sud je odbacio kao prevremen tužbeni zahtev podnosioca za naknadu ličnih dohodaka, utvrđujući da je podnosilac pobio odluku od 22. maja 2014. godine direktno u sudu i nije se obratio Žalbenoj komisiji drugog stepena tužene, odnosno MRSZ-u. Rešenje Osnovnog suda naknadno su potvrdili i Apelacioni sud i Vrhovni sud.

Podnosilac je, kao glavni navod pred Ustavnim sudom, naveo povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava, kao rezultat jednostranih odluka nižestepenih sudova, obuhvaćenih prekoračenjem ovlašćenja.

Pri razmatranju navoda podnosioca zahteva, Sud podsetio je da pravilo o iscrpljenju pravnih sredstava obavezuje fizička i pravna lica koja žele da iznesu svoj predmet pred Ustavnim sudom da prvo iskoriste delotvorna pravna sredstva koji su im na raspolaganju, protiv osporene odluke. U konkretnom slučaju, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije argumentovao da je pokušao da koristi žalbu protiv osporene odluke MRSZ-a donete u prvom stepenu, kako se predviđa odredbama Zakona br. 03/L-202 o upravnim sporovima.

Shodno tome, Sud je odlučio da zahtev treba proglasiti neprihvatljivim jer podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva shodno stavu 7, člana 113. Ustava, članu 47. Zakona i tački b pravila 39 Poslovnika o radu.