USTAVNI SUD

KI147/21, Podnosilac: Sinan Sinani; Ocena ustavnosti presude Rev. br. 2/2021 Vrhovnog suda Kosova od 12. aprila 2021. godine

KI 147/21, rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno 20.jula. 2022 godine

Ključne reči: individualni zahtev, pogrešnog tumačenja primenjivog zakona, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja kao i povrede prava na imovinu i povreda principa pravne sigurnosti, očigledno neosnovan. 

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa iniciranjem postupka pred redovnim sudovima od strane podnosioca zahteva radi ustanovljavanjm prava vlasništva podnosiocu nad  delom parceleom koja nije u njegovom vlasništvu. Najpre je Osnovni sud u Prištini  odbio žalbu podnosioca zahteva obrazlažući da podnosilac nije pružio valjane dokaze o identitetu dela predmetne parcele, njenim granicama i dr. i nije pružao dokaze da mu je prodavac predao istu u posed. Nakon toga su apelacioni i Vrhovni sud potvrdili odluku Osnovnog suda smatrajući da podnosilac zahteva nije ostvario valjanu pravnu radnju odnosno ugovorom nisu naznačene parcele a ni za ugovorenu površinu nije upisano imovinsko pravo u javnim registrima, a što je suštinsko za dobijanje vlasništva.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporio zaključke redovnih sudova, tvrdeći da je došlo do povrede članova i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita Imovine] Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP, zbog pogrešnoe primenom zakona i porešno utvrđenog činjeničnog stanjem kao i povrede prava na imovinu i povrede principa pravne sigurnosti.

U proceni navoda podnosioca zahteva, Sud primećuje da je glavnim zahtevom podnosioca zahteva, odnosi na navod o pogrešnom tumačenju zakona odnosno pogrešno utvrđenom činjeničnim stanju. Stim u vezi podnosilac zahteva ne potkrepljuje u dovoljnoj meri niti argumentuje pred Sudom kako je ova primena zakona i utvređeno činjenično stanje od strane redovnih sudova  moglo da bude „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim zaključcima“ ili „očigledno neobrazloženim“ za podnosioca zahteva ili kako postupci pred redovnim sudovima u celosti, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da su redovni sudovi uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, navode podnosioca zahteva i obrazložili iste i jasno obrazložili zašto zahtev podnosioca za utvrđivanjem vlasništva nije prihvatljiv. Shodno tome, Sud zaključuje navodi podnosioca zahteva o povredi Ustava zbog pogrešnog tumačenja i pogreše primene važećeg zakona su (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39.

U nastavku, Sud primećuje da podnosilac zahteva navodi povredu prava na imovinu i povreda principa pravne sigurnosti, zagarantovanu članom 46 i 31. Ustava. S tim u vezi, Sud podseća da je da je dosledno naglašavao da samo pozivanje i spominjanje članova Ustava nije dovoljno za utvrđivanje osnovane tvrdnje o ustavnoj povredi. Kada se navode takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da iznesu potkrepljene navode i ubedljive argumente. Stoga, što se tiče ovog navoda, zahtev podnosioca zahteva se mora proglasiti neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, jer se on smatra navodom koji pripada kategoriji „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, pošto je podnosilac zahteva samo citirao odredbu Ustava, ne objašnjavajući na koji način je ona povređena. Stoga je ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (1) (d) pravila 39 Poslovnika o Radu.