Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda CA. br. 6119/2019 od 10. februara 2021. godine

br. predmeta KI108/21

podnosiocu: PPP “Lesna” I.P. i Hashim Deshishku, Rizah Deshishku, Bekim Deshishku i Bashkim Deshishku

Preuzimanje:

KI108/21, Podnosilac: PPP “Lesna” I.P. i Hashim Deshishku, Rizah Deshishku, Bekim Deshishku i Bashkim Deshishku, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda CA. br. 6119/2019 od 10. februara 2021. godine

KI108/21, rešenje o neprihvatljivosti od 26. maja 2022. godine, objavljeno 14. jula 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na imovinu, individualno preduzeće, pogrešno tumačenje zakona, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je slučaj povezan sa Ugovorom o izgradnji, zaključenim između  “Lesne”, s jedne strane, kao izvođača radova, i JSP-a, s druge strane, kao investitora. “Lesna” je kao individualno preduzeće osnovana 2000. godine, a dalje se iz uverenja o registraciji privrednog subjekta PPP “Lesna” uočava da je “Lesna” bila registrovana kao individualno preduzeće sa vlasnicima Hashim Deshishku, Rizah Deshishku, Bekim Deshishku i Bashkim Deshishku. Nakon završetka radova predviđenih ugovorom, od strane Zajedničke komisije “Lesne” i JSP-a i iz izveštaja o situacijama, proizilazi da je JSP izvršio uplate u vrednosti od 3.152.718,95 evra (tri miliona sto pedeset dve hiljade sedamsto osamnaest evra i devedeset pet centi) u korist “Lesne”. S druge strane, iz završnog računa proizilazi da je vrednost radova koje je izvela “Lesna” iznosila 2.915.384,95 evra (dva miliona devetsto petnaest hiljada trista osamdeset četiri evra i devedeset pet centi). U međuvremenu je “Lesna”, 2003. godine, ugašena kao privredni subjekt. JSP je podneo tužbu Privrednom sudu protiv “Lesne” i tražio povraćaj sredstava u iznosu od 318.315,63 evra (trista osamnaest hiljada trista petnaest evra i šezdeset tri centa). Okružni privredni sud je usvojio tužbu JSP-a. Presudu Privrednog suda su potvrdili i Apelacioni sud i Vrhovni sud Kosova. Nakon toga, JSP je podneo predlog za izvršenje Izvršiteljskoj kancelariji Vais Law, na osnovu izvršnog naslova – presude Privrednog suda. Izvršiteljska kancelarija je dozvolila izvršenje na osnovu izvršnog naslova, a kao rezultat toga, “Lesna” je podnela prigovor Osnovnom sudu protiv naloga o dozvoljavanju izvršenja. Poslednje pomenuti je odbio taj prigovor kao neosnovan. Nakon toga, “Lesna” je uložila žalbu Apelacionom sudu, a taj sud je odbio žalbu kao neosnovanu. “Lesna” je uložila žalbu izvršnom organu i Ministarstvu pravde protiv Izvršiteljske kancelarije Vais Law, navodeći neregularnosti u toku izvršnog postupka tvrdeći da je izreka presude Okružnog privrednog suda preinačena, jer su u nalog za izvršenje uneta lica koja nisu bila subjekt suđenja u sudskom postupku. Nadalje, kao rezultat predloga “Lesne” za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Kancelarija glavnog državnog tužioca je podnela Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Osnovnog suda i Apelacionog suda. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti, navodeći, između ostalog, da je pominjanje imena vlasnika u rešenju o dozvoli izvršenja irelevantno jer se izvršni naslov odnosi samo na obavezu “Lesne” a ne i njenih vlasnika.

Nakon toga, kao rezultat presude Vrhovnog suda, Izvršiteljska kancelarija Vais Law je nalogom za izvršenje proglasila okončanim izvršni postupak na osnovu presude Vrhovnog suda iz razloga što je “Lesna” ugašena kao privredni subjekt i jer je izvršenje protiv vlasnika “Lesne” onemogućeno. JSP je uložio žalbu Osnovnom sudu protiv naloga za izvršenje, a taj sud je usvojio žalbu kao osnovanu i kao rezultat toga poništio nalog za izvršenje i vratio predmet Izvršiteljskoj kancelariji. Nadalje, podnosioci zahteva su uložili žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda, tražeći da se ista ukine i da ostane na snazi nalog za izvršenje kojim je poništen izvršni postupak. Apelacioni sud je usvojio žalbe i vratio predmet na ponovno suđenje. Izvršiteljska kancelarija Vais Law je podnela zahtev Osnovnom sudu u Prištini da se izuzme iz ovog izvršnog predmeta, a taj sud je usvojio zahtev.

Nadalje, postupak koji podnosioci zahteva izričito osporavaju pred Sudom, povezan je sa drugim postupkom u ponovljenom suđenju u okviru izvršnog postupka koji je detaljno predstavljen u odeljku sa pregledom činjenica. Osnovni sud je postupajući u ponovljenom suđenju usvojio žalbu JSP-a i vratio predmet privatnom izvršitelju na izvršenje. Podnosioci zahteva su ponovo uložili žalbu Apelacionom sudu, a taj sud je usvojio žalbu i vratio predmet na ponovno suđenje. Osnovni sud je ponovo, postupajući u ponovljenom suđenju, usvojio žalbu JSP-a za otklanjanje neregularnosti učinjenih kod privatnog izvršitelja. Nakon žalbe podnosilaca zahteva Apelacionom sudu, taj sud je odbio žalbu kao neosnovanu.

Podnosioci zahteva pred Sudom osporavaju ove zaključke Osnovnog i Apelacionog suda, izvedene u drugom postupku ponovljenog suđenja u okviru izvršnog postupka, navodeći pre svega da su gore navedenim rešenjima povređena njihova prava zagarantovana članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, i u smislu prava na pravično i nepristrasno suđenje navode: (i) da su osporena rešenja zahvaćena pogrešnom primenom zakonskih odredbi; i (ii) da su povređena načela jednakosti oružja i kontradiktornosti. Drugo, podnosioci zahteva navode da je kao rezultat povrede njihovog prava na pravično i nepristrasno suđenje povređeno i njihovo pravo na imovinu zagarantovano članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP.

Što se tiče navoda podnosilaca o nedostatku obrazloženja sudskih odluka, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa doktrinom četvrte instance, a zatim je ista primenio na okolnosti konkretnog slučaja.

Povodom navoda podnosilaca (i) da su osporena rešenja zahvaćena pogrešnom primenom zakonskih odredbi, Sud je utvrdio da podnosioci zahteva u svom zahtevu nisu uspeli da dokažu i potkrepe svoju tvrdnju o tome kako je Apelacioni sud prilikom tumačenja i primene materijalnog prava povredio njihovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava, pa je shodno tome, ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom (2) pravila 39. Poslovnika.

Povodom navoda podnosilaca zahteva (ii) da su povređena načela jednakosti oružja i kontradiktornosti, Sud je utvrdio da podnosioci zahteva nisu uspeli da dokažu da su redovni sudovi u njihovom slučaju povredili načela jednakosti oružja i kontradiktornosti u skladu sa načelima ustanovljenim praksom ESLJP-a, koja su sadržana i u relevantnim zakonskim odredbama.

I na kraju, povodom navoda podnosilaca da je kao rezultat povrede njihovog prava na pravično i nepristrasno suđenje povređeno i njihovo pravo na imovinu zagarantovano članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP, Sud je utvrdio da podnosiocima zahteva, respektivno, nije arbitrarno narušena imovina, već da je postupak izvršenja i u delovima njihove privatne imovine sproveden na osnovu izvršnog postupka sprovedenog u vezi sa konkretnim slučajem. Nadalje, Sud je smatrao da je i navod podnosilaca zahteva o povredi njihovog prava na imovinu, zagarantovanog članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP, očigledno neosnovan na ustavnim osnovama.

podnosiocu:

PPP “Lesna” I.P. i Hashim Deshishku, Rizah Deshishku, Bekim Deshishku i Bashkim Deshishku

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje, Član 46 - Zaštita Imovine

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni