USTAVNI SUD

KI16/22, Podnosilac: Hamit Gashi, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda AC-I-18-0160 od 29. septembra 2021. godine

KI16/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno 13.juna 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično suđenje, pravo biti saslušan, pravo na obrazloženu odluku, pravna sigurnost, načelo kontradiktornosti, zabrana diskriminacije, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na tužbu koju je podnosilac zahteva podneo Opštinskom sudu u Klini u vezi sa potvrđivanjem radnog odnosa i naknadom ličnih dohodaka u iznosu od 21.390,00 evra i da je usvoji, kao osnovanu, i obaveže tuženog DP “Malishgan” u Klini da podnosiocu zahteva potvrdi radni odnos i nadoknadi mu lične dohotke od 26.09.1991. godine do 15.07.1999. godine.  Opštinski sud u Klini se oglašava nenadležnim u pravnoj stvari podnosioca zahteva i predmet sa svim dokumentima prosleđuje Posebnoj komori Vrhovnog suda. Specijalizovano veće PKVS-a je odlučilo da se postupak u ovoj pravnoj stvari obustavi, jer je DP „Malishgan“ Klina u likvidaciji, pošto je predmet odluke o likvidaciji od strane Organa za likvidaciju.  Organ za likvidaciju je odlučio da se zahtev podnosioca za naknadu neisplaćenih ličnih dohodaka odbije, kao ništav, jer je zastareo. Podnosilac zahteva je osporio odluku i tražio da se obaveže Organ za likvidaciju DP „Malishgan“ da podnosioca zahteva uvrsti u spisak poverilaca i da mu nadoknadi štetu u iznosu od 21.390,00 evra za period od 26. septembra 1991. godine do 1. septembra 1999. godine. Žalbeno veće PKVS-a je utvrdilo da se žalba podnosioca zahteva odbija, kao neosnovana, potvrđuje presuda Specijalizovanog veća PKVS-a i da za sudski postupak ne određuju se takse. Žalbeno veće PKVS-a je objasnilo da rok zastarelosti nije prekinut i o tome podnosilac zahteva nije podneo nijedan dokaz u roku od tri godine od momenta kada tuženi nije izvršio obavezu, na osnovu člana 608. Zakona o udruženom radu.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini naveo da je u vezi sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje osporenom presudom povređeno pravo na javnu raspravu, načelo kontradiktornosti postupka, načelo jednakosti oružja u postupku i načelo pravne sigurnosti u vezi sa pravom na obrazloženu odluku. Konkretnije, podnosilac zahteva je naveo da su mu povređena osnovna prava, zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je ocenio: (i) navod o pravu na javnu raspravu i pravnu sigurnost, proglašava se neprihvatljivim, jer pravna sredstva nisu iscrpljena u suštini u postupku sprovedenom pred Žalbenim većem PKVS-a.; (ii) navod o povredi prava na obrazloženu odluku je očigledno neosnovan jer je presuda Žalbenog veća PKVS-a obrazložena i sadrži utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos medu njima; (iii) navod o povredi načela jednakosti oružja i kontradiktornosti  je očigledno neosnovan jer je u različitim fazama postupka podnosilac zahteva bio u mogućnosti da iznese navode i dokaze koje je smatrao relevantnim za njegov slučaj; (iv) navod o diskriminaciji je očigledno neosnovan jer podnosilac zahteva nije naveo ili identifikovao pojedinca ili grupu u odnosu na koje je bio diskriminisan i sa kojima je on bio u situaciji koja je relevantno uporediva.

Sud je konačno utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva u celosti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, i treba da se proglasi neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona kao i na osnovu pravila 39 (2) Poslovnika o radu.