USTAVNI SUD

KI227/21, Podnosioci: Besim i Bujar Ajeti, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosovo, Rev. br. 585/2020, od 14. oktobra 2021. godine

KI227/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno dana 31. maja 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, zaštita imovine, očigledno neosnovan zahtev, navod četvrtog stepena

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa tužbenim zahtevom podnosilaca zahteva u kojem su naveli da je sporna nepokretnost, koju je njihov otac S.A. kupio 1971. godine, pogrešno upisana u katastarske knjige kao društvena svojina.  Kao rezultat toga, podnosioci zahteva su u svom tužbenom zahtevu tražili da se ova nepokretnost prenese i upiše na njihovo ime kao privatna svojina. Osnovni sud je nakon održanih ročišta i izvođenja dokaza odbio njihov tužbeni zahtev, utvrdivši da podnosioci zahteva nisu pružili dokaze kojima bi potkrepili svoje navode, pa je shodno tome zaključio da nije ispunjen nijedan od osnova predviđenih važećim zakonima za utvrđivanje svojine.  Kao rezultat njihove žalbe uložene Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda, Apelacioni sud je odbio njihovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio utvrđenje dato presudom Osnovnog suda. Ovo utvrđenje Apelacionog suda potvrdio je i Vrhovni sud, koji je presudom [Rev. br. 585/2020] od 14. oktobra 2021. godine, odbio reviziju podnosilaca zahteva kao neosnovanu. Vrhovni sud je svojom presudom odbio kao neosnovane navode podnosilaca zahteva da je uknjižena imovina upisana na ime opštine Priština usled tehničke greške, ocenjujući da su, u slučaju tehničke greške, podnosioci zahteva imali mogućnost da upravnim postupkom pokrenu postupak za ispravku takve greške.

Podnosioci zahteva osporavaju utvrđenja redovnih sudova navodeći da postoji povreda njihovih prava zagarantovanih članom 46. [Zaštita Imovine] Ustava.

• Sud je smatrao da podnosioci zahteva nisu potkrepili kako je odlukom o odbijanju njihovog tužbenog zahteva od strane Osnovnog suda, a koju su potvrdili i Apelacioni i Vrhovni sud, povređeno njihovo pravo na imovinu, zagarantovano stavom 1. člana 46. Ustava. Shodno tome, Sud je zaključio da je ovaj navod podnosilaca zahteva o povredi njihovih imovinskih prava, zagarantovanih stavom 1. člana 46. Ustava, očigledno neosnovan na ustavnim osnovama kako je utvrđeno pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.