USTAVNI SUD

KI112/20, Podnosilac: Branislav Gajin, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 265/2019 od 9. oktobra 2019. godine

KI112/20, rešenje o neprihvatljivosti od 9. marta 2022. godine, objavljeno 26. aprila 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, jednakost pred zakonom, prava optuženog, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravno sredstvo  

Podnosilac zahteva je oglašen krivim za krivično delo – neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga iz stava 1.9 člana 281. u vezi sa članom 273. stavovi 2. i 3. Krivičnog zakonika. Na osnovu optužnice koja je podignuta 2018. godine, podnosilac zahteva je prvobitno oglašen krivim presudom [DTKD. K. br. 112/2018] Osnovnog suda od 4. marta 2019. godine, koja odluka je podnosiocu zahteva uručena 12. marta 2019. godine u Pritvorskom centru u Mitrovici. Nakon toga je Osnovno tužilaštvo u Peći izjavilo žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda. Apelacioni sud je nakon analize žalbe Osnovnog tužilaštva u Peći i argumenata odbrane podnosioca zahteva, presudom [PAKR. br. 206/2019] preinačio presudu [P. br. 112/18] Osnovnog suda od 4. marta 2019. godine, na taj način što je kaznu za podnosioca zahteva povećao sa 4 (četiri) na 6 (šest) godina. Ovu presudu je nakon odbijanja zahteva za zaštitu zakonitosti potvrdio Vrhovni sud presudom [Pml. br. 265/2019] od 9. oktobra 2019. godine. Nakon toga, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv presude [DTKD. K. br. 112/2018] Osnovnog suda. Apelacioni sud je odgovarajući na žalbu podnosioca zahteva izdao “Službenu belešku”. Podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti osporavajući dopis Apelacionog suda od 17. januara 2020. godine. Sud naglašava da ni iz spisa predmeta, ali ni od samog podnosioca zahteva, nema saznanja o tome da li je Vrhovni sud izdao bilo kakav odgovor u vezi sa žalbom od 10. februara 2020. godine koju je izjavio podnosilac zahteva. Oglašavanje podnosioca zahteva krivim od strane Osnovnog suda, a zatim i povećanje kazne od strane Apelacionog suda su pitanja koja podnosilac zahteva pokreće pred Sudom, sa centralnim navodom da on nije imao mogućnost da uloži žalbu na osuđujuću presudu Osnovnog suda zbog toga što mu odluka nije uručena i da je preinačenje presude Apelacionog suda izvršeno na njegovu štetu.

U konkretnom slučaju, suštinski navodi podnosioca zahteva se odnose na (i) nedostatak vremena za pripremu odbrane tokom odvijanja sednice Apelacionog suda od 16. maja 2019. godine; neispunjenje zakonskih uslova za odvijanje te sednice; (ii) povredu načela refomatio in peius na štetu podnosioca zahteva od strane Apelacionog suda; i (iii) nemogućnost pobijanja presude [DTKD. K. br. 112/2018] Osnovnog suda od 4. marta 2019. godine kao rezultat toga što nije primio tu presudu; nepostupanje po žalbi podnosioca zahteva od 10. decembra 2019. godine od strane Apelacionog suda; neispitivanje navoda podnosioca zahteva od strane Vrhovnog suda o tome da nije primio odluku Osnovnog suda.

Prilikom analize navoda podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama jer podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje tvrdnje i samim tim isti ne ispunjava uslove prihvatljivosti utvrđene u stavu (2) pravila 39. Poslovnika. U skladu sa obrazloženjem ovog rešenja, zahtev podnosioca zahteva je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, sa izuzetkom dva konkretna navoda koja je podnosilac zahteva izneo u kontekstu navoda o povredi prava optuženog kao rezultat nedovoljnog vremena za pripremu odbrane, kao i navoda o nepostupanju po žalbi od 10. decembra 2019. godine od strane Apelacionog suda, koji navodi se odbijaju kao neprihvatljivi navodi na proceduralnim osnovama zbog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava u suštinskom smislu i samim tim ne ispunjavaju uslove prihvatljivosti utvrđene stavom 7. člana 113. Ustava, stavom 2. člana 47. Zakona i tačkom (b) stava (1) pravila 39. Poslovnika.