USTAVNI SUD

KI148/21, Podnosilac: Fatos Dervishaj, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo, Rev.br.39/2021, od 3. juna 2021. godine

KI148/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. marta 2022. godine, objavljena dana 21. aprila 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, radni spor

Suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja se odnosi na navod podnosioca zahteva o neobrazloženju odluke od strane Vrhovnog suda. Dakle, podnosilac zahteva je podneo tužbu protiv kompanije Wurth Kosova zbog njegovog udaljavanja sa posla, gde je tražio da se vrati na radno mesto i da mu se nadoknade lični dohoci. Osnovni sud je odbio njegovu tužbu, kao neosnovanu. Relevantnu žalbu podnosioca zahteva je usvojio Apelacioni sud gde je ukinuo presudu Osnovnog suda i vratio predmet na presuđivanje. Prilikom ponovnog odlučivanja, Osnovni sud je ponovo odbio tužbu podnosioca zahteva. On se ponovo žalbom žalio Apelacionom sudu, gde je poslednje navedeni odbio žalbu kao neosnovanu. Konačno, Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, reviziju izjavljenu na odluku Apelacionog suda.

Sud je podsetio da je podnosilac zahteva tvrdio da mu je Vrhovni sud svojom presudom povredio prava zagarantovana članovima 3, 31, 32, 49 i 54. Ustava i članovima 6 i 45. EKLJP-a. Sud je primetio da je u suštini podnosilac svoj zahtev argumentovao i izgradio u smislu prava na obrazloženu sudsku odluku.  Sud je razmotrio sve navode podnosioca zahteva.

Iz procene navoda podnosioca zahteva, Sud je smatrao da su se redovni sudovi bavili i odgovorili na sve relevantne navode podnosioca zahteva iznete tužbom, žalbom i revizijom u vezi sa prekidom radnog odnosa, ocenjujući da su sudovi imali dovoljne i ubedljive dokaze koji potkrepljuju njihov zaključak o odlučivanju u slučaju podnosioca zahteva. Sud je podsetio da je Vrhovni sud, ocenjujući navode iznete u reviziji podnosioca zahteva i nalaze Apelacionog suda i Osnovnog suda, došao do zaključka da su poslednje navedeni, nakon izvođenja svih relevantnih dokaza, uključujući i ugovor o radu, odluku o prekidu radnog odnosa i zvanični izveštaj Inspektorata rada, nesumnjivo utvrdili da su postupci vođeni u vezi sa udaljavanjem podnosioca zahteva sa posla bili u skladu sa zakonskim odredbama Zakona o radu.

Sud je primetio da su redovni sudovi utvrdili da je poslodavac, u ovom slučaju Wurth Kosova, prilikom udaljavanja podnosioca zahteva sa posla postupio u skladu sa Zakonom o radu i ugovorom o radu, gde, iako je podnosilac zahteva obavešten o njegovom udaljavanju sa posla odlukom od 18. januara 2012. godine, njemu nije raskinut ugovor sa trenutnim dejstvom, već je nastavljeno da mu se plaćuje do datuma isteka ugovora 10. aprila 2012. godine. Sud primećuje da je Vrhovni sud dao dovoljno razloga u vezi sa navodima podnosioca zahteva.

Sud takođe želi da podseti da član 31. Ustava i član 6.1. EKLJP-a obavezuju sudove da obrazlažu svoje odluke, međutim, ovo se ne može tumačiti na način da zahteva detaljan odgovor na svaki navod. Sud je smatrao da su u slučaju podnosioca zahteva poštovani svi kriterijumi o pravnom suđenju od strane redovnih sudova. Podnosilac zahteva i dalje može biti nezadovoljan ishodom suđenja u njegovom slučaju, međutim, njegovo nezadovoljstvo samo po sebi ne može da pokrenu argumentovanu tvrdnju o povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom.

Stoga, Sud je utvrdio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na obrazloženu odluku, kao što je zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6.1 EKLJP-a, kao takvi, spadaju u treću kategoriju (iii) “nepotkrepljenih i neobrazloženih” navoda, i prema tome, očigledno su neosnovani na ustavnim osnovama.

Kao što je gore navedeno, podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda povređena prava zagarantovana članovima 3, 32, 49. i 54. Ustava.  Međutim, podnosilac zahteva samo pominje relevantne članove, ali ne razrađuje dalje kako je i zašto došlo do povrede ovih relevantnih članova Ustava. Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLjP-a nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde ovakve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju obezbediti obrazložene navode i ubedljive argumente.

Stoga, Sud je utvrdio da u vezi sa ovim navodima podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 3, 32, 49 i 54. Ustava, Sud zaključuje da se ovaj deo zahteva mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan, jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju pod kategorijom (iii) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, zato što je podnosilac zahteva samo citirao članove Ustava, ne objašnjavajući kako su i zašto povređeni.  Shodno tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.