USTAVNI SUD

KI106/21, Podnosilac zahteva:: Bujar Shehu i drugi: Ocena ustavnosti presude AC-I-15-0212-A 0001 Žalbenog veća posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, od 22. avgusta 2019. godine 

KI106/21, Rešenje o neprihvatljivosti od  od 20. januara 2022. godine, objavljena 16. marta 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristarsno suđenje, zahtev za uvođenje privremene mere, neiscrpljenje pravnih sredstava 

Iz spisa predmeta proizilazi da su podnosioci zahteva 2005 godine kupili više parcela zemlje od tadasnjeg vlasnika  N.Đ, među kojima je bila i parcela br. 1742, KZ Priština na mestu zvanom „Veternik“, u površini od 0.78,03 ha. Po zaključenju ugovra o kupoprodaji, podnosioci zahteva su se u katastarskoj evidenciji upisali kao vlasnici parcela. U međuvremenu javljaju se više lica koja smatraju da su ona nosioci imovinskog prava nad parcelom br. 1742, te shodno tome oni  pokreću različite sudske postupke. Prvi sudski postupak  pred Osnovnim sudom  u kome se kao starnke u postupku pojavljuju podnosioci zahteva, pokrenulo je  nekolik lice 2006 godine, a koji je još u postupku odlučivanja. Budući da  taj sudski postupak podnosioci nisu u zahtevu osporavali, Sud se njime u rešenju nije ni bavio. Drugi sudski postupak koji podnosioci zahteva osporavaju pred sudom i koji je Sud analizireo u rešenju, je vođen pred većima Posebne komore, u kome kao stranke u potupku nisu učestvovali podnosioci zahteva, već je on vođen između lica Z.H., kao tužioca i Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) kao tužene.

Sagledavajući osporeni sudski postupak, Sud je u spisima predmeta, našao da je  2011 godine, KAP objavila tender za prodaju većeg  broja parcela zemlje, koja je bila u vlasništvu Društevog preduzeća „D.P KOSOVA EXPORT“, među kojima je bila i parcela br.1742. Lice Z.H., je 2014 godine,  podnelo  Specijalnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose Kosovskoj agenciji za privatizaciju (Specijalna  komora PKVS), u kojoj je tražila, obustavu tender KAP-a, uvođenje mere obezbeđenja nad predmentnim parcelama, kao i priznanje imovinskog prava, između ostalog i na parcelu br.1742, pri tome navodeći, da je njen pravni prethodnik bio vlasnih spornih parcela. Specijalna komora PKVS, je prihvatila tužbeni zahtev lica Z.H., i odobrilo je  uvođenje mere obezbeđenja,dok, što se tiče tužbenog zahteva za prizanje imovinskog prava, Specijalno veće PKVS, je donelo  presudu C-II-14-0140-C0001, kojom je tužiocu  Z.H., prizalo imovinska prava nas predmetnim parcelama kao i parcelom br.1742. KAP je podnela žalbu Žalbenom veću PKVS, koju je ono, presudom  AC-I-15-0212-A0001 odbilo, navodeći da  „sporna imovina, još od 1957 godine nije bila u ime DP-a, već u ime pretka tužilje i u ime tužilje“. 

Budući da podnosioci zahteva nisu bile stranke u postupku, oni su shodno zakonu o uvidu u javna dokumenta tražili od Posebne komore Vrhovnog suda, da im se dostavi presuda AC-I-15-0212-A0001, Žalbenog veća PKVS.  Osporena presuda je uručena podnosiocima zahteva 20. aprila 2021. godine.

Podnosioci su podneli zahtev Ustavnom sudu, smatrajući da je u toku trajanja postupka pred Većima posebne komore, njima povređena prava garantovana  članovima  31,32,46,54,55,Ustava, kao i član 6 i član 1 protokola 1 EKLjP. Međutim suština njihovih navoda se odnosila na činjenicu da im je uskraćen pristup sudu prilikom donošenja presude [AC-I-15-0212-A 0001] Žalbenog veća PKVS-a kao i presude C-II-14-0140-C0001 Specijalnog veća PKVS.

Sud je tokom utvrđivanja svih okolnosti predmetnog zahteva, preduzeo veći broj procesnih radnji, koje su između ostalog uključivale i slanje većeg broja pisama relevantnim institucijama, kao i zastupniku podnosioca zahteva. Tako je Sud 23. novembra 2021. godine, poslao  dopis zastupniku podnisioca  zahteva u  kome je tražio da zastupnik odgovori sudu “da li su podnosioci zahteva pokrenuli neki sudski postupka u cilju osporavanja presude AC-I-15-0212-A 0001 Žalbenog veća PKVS od 22. avgusta 2019. godine“.

Zastupnik podnosioca zahteva je poslao odgovor sudu  30. novembra 2021. godine, u kome je naveo, da su podnosioci 23. juna 2021. godine,  poslali Žalbenom veću PKVS  zahtev za ponavljanje sudskog postupka kao i izricanje mera obezbeđenja, u kome su tražili  ispravku  presude, AC-I-15-0212-AOOO1 Žalbenog veća PKVS i  presude C-II-14-0140-C0001, Specijalnog  veća PKVS. Takođe u odgovoru od 30 novembra 2021. godine,  u dostavlenim dokumentima nalazilo se i rešenje C-I-21-0471, Žalbenog veća PKVS od 4.novembra 2021.godine,  kao odgovor na zahteva podnosilaca od 30.novembra 2021.godine, u kome Žalbeno veće PKVS, obustavlja postupak odlučvanja po zahtevu podnosilaca od 23.juna 2021.godine, uz obrazloženje  „da se slučaj trenutno nalazi na odlučivanje pred Ustavnim sudom i da će suđenje biti nastavljeno čim se Ustavni sud izjasni o predmetnom slučaju“.

Sud imajući u vidu da je  našao da se  postupak povodom  zahteva za ponavljanje sudskog postupka kao i izricanje mera obezbeđenja nalaze  na odlučivanje  pred Žalbenim većem PKVS, a  uzimajući u obzir načelo supsidijaranosti, doneo  rešenje u kome se zahtev podnosioca zahteva proglašava  neprihvatljivim, zbog toga što podnosioci  zahteva nisu iscrpeli sva pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20 i 47 Zakona kao i u skladu sa pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o Radu, čime se daje  mogućnost Žalbenom veću PKVS, da nastavi sa postupkom odlučivanja po zahtevu podnosilaca zahteva od 23. juna 2021. godine.

Sud je takođe odbio i zahtev podnosilaca  za uvođenjem privremene mere shodno članu 27.1 Zakona, i pravilu 57. (4) (a) Poslovnika o radu, smatrajući da je i ovaj deo zahteva podnosioca pred sudom preuranjen.