USTAVNI SUD

KI143/21, podnosilac zahteva: Avdyl Bajgora, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Rev. 558/2020 od 22. februara 2020. godine  

KI143/21, presuda od 25. novembra 2021. godine, objavljena 14 decembra 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pristup sudu, prihvatljiv zahtev, povreda prava na pravično suđenje  

Glavno pitanje koje pokreće ovaj slučaj se odnosi na tužbeni zahtev podnosioca, podnet protiv javnog preduzeća EKK radi naknade tri jubilarne plate i isplate razlike u plati za tri prateće plate za penziju, na osnovu člana 52, stava 1, tačke 3 i člana 53. Opšteg kolektivnog sporazuma koji je bio na snazi od 1. januara 2015. godine do 1. januara 2018. godine.  Osnovni sud u Prištini je (i) usvojio relevantni tužbeni zahtev za deo koji se odnosio na naknadu tri jubilarne plate u iznosu od 2,739,00 evra; dok je (ii) odbio tužbeni zahtev u delu koji se odnosio na isplatu razlike u plati u iznosu od 547,80 evra. Apelacioni sud je, postupajući po žalbi EKK-a, preinačio presudu prvostepenog suda i pozivajući se na relevantne odredbe koje su se odnosile na zastarevanje, odbio je u celosti tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Pri razmatranju zahteva za reviziju poslednje navedenog, Vrhovni sud je utvrdio da revizija u ovom slučaju nije dozvoljena, zato što vrednost spora nije prekoračila iznos od 3.000.00, kao što je propisano u relevantnim odredbama Zakona o parničnom postupku.

Osporavajući zaključak Vrhovnog suda, podnosilac zahteva je u Ustavnom sudu naveo povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultat povrede načela za pristup sudu, kao i prava na delotvorna pravna sredstva i sudsku zaštitu prava, kao što je zagarantovano Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U suštini, podnosilac zahteva je tvrdio pred Sudom da je Vrhovni sud odbio njegov zahtev za reviziju, pogrešno ocenivši iznos spora.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom „pristup sudu“, (i) a zatim je iste primenio na okolnosti ovog slučaja. Sud, između ostalog, podseća da, u suštini, pravo na pravično i nepristrasno suđenje ne odražava samo pravo na pokretanje postupka, već i pravo da se dobije rešenje relevantnog spora od strane suda.

Sud je, nakon analize spisa predmeta, smatrao da vrednost predmeta spora treba da uzme u obzir prouzrokovanje ukupne štete i da ocena vrednosti štete za potrebe dopustivosti pravnog sredstva ne može da podleže veoma formalističkom pristupu, dok je u okolnostima ovog slučaja, vrednost spora bila znatno iznad vrednosti na osnovu koje je revizija dozvoljena. Sud je dalje i na osnovu obrazloženja datih u objavljenoj presudi istakao da odbijanje da se razmotri meritum zahteva podnosioca od strane Vrhovnog suda predstavlja nepremostivi proceduralni nedostatak koji je u suprotnosti sa pravom na pristup sudu kao sastavni deo pravičnog i nepristrasnog suđenja.

Shodno tome i na osnovu obrazloženja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporena presuda [Rev. br. 558/2020] od 22. februara 2020. godine Vrhovnog suda doneta u suprotnosti sa proceduralnim garancijama zagarantovanim članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6.1 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima; i shodno tome, proglasio istu nevažećom, vraćajući je na presuđivanje u skladu sa zaključcima Ustavnog suda.