USTAVNI SUD

KI139/20, Podnosilac zahteva: Ilir Millaku, Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Ac. br. 901/19 od 20. maja 2020. godine

KI139/20, rešenje od 21. oktobra 2021. godine, objavljena 8. novembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršni postupka, jednakost pred zakonom, pravo na pravično suđenje, sudska zaštita prava, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev 

Podnosilac zahteva je zbog zaostalih dugovanja prema elektro distribucija zaključio sa istom ugovor u vezi sa izmirivanjem dugovanja iz 2008 godine, ovim ugovorom je bilo predviđeno da neplaćanjem tri uzastopne rate  smatraće se da dužnička strana nije izvršila isplatu odgovarajućih rata (odgovarajućeg iznosa), pošto podnosilac zahteva nije isplatila odgovarajuće rate predviđene ugovorom elektro distribucija je pokrenula izvršni postupak.

Ovaj izvrsni postupak je prošao kroz sve faze i razmatran je od strane redovnih sudova gde je na kraju Apelacioni sud odbio žalbene navode podnosioca i  pravičnost i zakonitost izvršnog postupka u celini.

Podnosilac je takođe podneo i predlog za pokretanjem zahteva za zaštitom zakonitosti, međutim državni tužilac je podnosioca zahteva obavestio da njegov predlog nije prihvaćen jer nema dovoljne zakonske osnove.

Podnosilac je osporio ustavnost rešenja Apelacionog suda Ac. br. 901/19 od 20. maja 2020. godine, navodeći povredu svojih prava koja su zagarantovana članom 3. [Jednakost pred Zakonom], članom 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na Pravno Sredstvo] i članom 54. [Sudska Zaštita Prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Nakon što je razmotrio zahtev podnosioca u celosti, Sud je primetio da je podnosilac u svom zahtevu tvrdi da mu je osporenim odlukama povređeni član 3., član 31., član 32. i član 54. Ustava kao i član 6 EKLJP.

Što se tiče navodne povrede prava zagarantovanih članom 31, Ustava i članom 6.  EKLJP kao rezultat pogrešno tumačenje odredbi ZOO-a, Sud je utvrdio da je ovaj deo navoda kvalifikuju kao navode „četvrtog stepena“ i kao takvi, odražavaju navode na nivou „zakonitosti“  i stoga su očigledno neosnovan na ustavnim osnovama.

Što se tiče navodne povrede u vezi sa nejednakim tretmanom,  Sud utvrđuje da ovaj navod podnosioca zahteva spada u „nepokrepljenih ili neobrazloženih“ navode, pa ih Sud kao takve na ustavnoj osnovi proglašava očigledno neosnovanim i shodno tome, neprihvatljivim.

Što se tiče navodne povrede prava zagarantovanih članovima 32. i 54. Ustava ovi navodi spadaju u „nepotkrepljene ili neobrazložene“ navode, jer podnositeljka zahteva samo pominje ove odredbe Ustava, ali ne objašnjava kako su povređene

Stoga, Sud zaključuje da zahtev u celini treba da se proglasi očigledno neosnovan i shodno tome, neprihvatljiv na ustavnim osnovama u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.