USTAVNI SUD

KI131/21, Podnosilac zahteva: Qazim Binaku, Ocena ustavnosti rešenja Rev. br. 648/20 Vrhovnog suda Kosova od 27. januara 2021. godine

KI131/21, resenje od 7. oktobra 2021. godine, objavljena 27. oktobra 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešnim tumačenjem primenjivih zakona od strane Vrhovnog suda i redovnih sudova u tri instance i povreda pravo na zaštitu imovine.

U pravnoj stvari koja se tiče spornog stana vođena su dva paralelna postupka u kojima je podnosilac bio stranka. Jedan postupak se vodio pred Komisijom za stambena i imovinska pitanja pri Direkciji za stambena i imovinska pitanja koja je delovala u okviru Privremene uprave Ujedinjenih nacija-Misija na Kosovu. Drugi  postupak je pokrenut pred redovnim sudovima u vezi sa spornim stanom.

Što se tiče prvog postupka Komisijom za stambena i imovinska pitanja je zahtev podnosioca svrstala u zahteve “A kategorije” i odbila ga sa jer iako su podnosioci zahteva bili u stanovanju u imovinama za neko vreme, oni nikada nisu zaključili ugovor o korišćenju ili zakupu sa JSP. Zahteva se zaključenje ugovora o korišćenju ili zakupu kako bi stanarsko pravo bilo važeće.

Što se tiče drugog postupka nakon ponovljenog postupaka Opštinski sudu je odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca zahteva oglašavajući se nenadležnim, sa obrazloženjem da za ova pitanja isključivo nadležna Komisijom za stambena i imovinska pitanja i da se odluke komisije ne mogu podvrgnuti ponovnom razmatranju. Odluku prvostepenog suda u potpunosti su podržali Apelacioni i Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva je pred Sudom naveo povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje i prava na imovinu zagarantovano Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, uglavnom se fokusirajući na činjeničnim greškama, pogrešnom tumačenjenju i pogrešnom primenom zakona.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva,Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i načela Evropskog suda za ljudska prava u pogledu načela supsidijarnosti i doktrine četvrtog stepena, a zatim i primenom iste u okolnostima ovog slučaja. Sud je ponovio, između ostalog, da načelo „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i isticao da nije njegova dužnost da se bavi činjeničnim greškama ili pogrešnim tumačenjem i pogrešnom primenom zakona koje je navodno počinio redovni sud. U tom smislu, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva je moga u raznim fazama postupka iznositi tvrdnje i dokaze koje je smatrao bitnima za svoj predmet; imao je priliku delotvorno pobijati tvrdnje i dokaze koje je iznela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i ispitali sve njihove tvrdnje koje su, gledano objektivno, bile bitne za rešenje predmeta; činjenični i pravni razlozi za pobijanu odluku su detaljno izneseni, te je stoga postupak, uzet u celini, bio pravičan, redovni sudovi su uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, navode podnosilaca zahteva i obrazložili iste i jasno obrazložili zašto su odluke  Kosovske agencije za imovinu proglasile res judicata. Sto se tiče prava na imovinu, Sud primećuje da podnosilac zahteva samo pominju relevantne članove Ustava , ali ne razrađuje dodatno kako i zašto je došlo do povrede ovih relevantnog člana Ustava. Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP i njihovo pominjanje nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi.

Shodno tome Sud zaključuje da se navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članom 31. i 46. Ustava u vezi sa članom 6 (1) trebaju proglasiti neprihvatljivim u celosti kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi podnosioca zahteva  kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; i kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, zahtev se u celosti treba proglasiti neprihvatljiv kao očigledno neosnovan