USTAVNI SUD

KI112/21, Podnosilac zahteva: Ismet Bytyqi, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 380/2020, od 13. januara 2021. godine

KI82/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2021. godine, objavljeno dana 27.oktobar 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršenje Odluke, zahtev očigledno neosnovan 

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva koji je bio policajac po profesiji, dok nije bio na dužnosti, otišao je u jednu apoteku u blizini regionalne bolnice u Prizrenu, kojom prilikom je zatražio od apotekara F.K jedan lek, za koji je zatražio i objašnjenje da li je isti verifikovan kao i neka druga objašnjenja. Vlasnik apoteke Q.Q se umešao i zatražio je od F.K da vrati novac podnosiocu zahteva i istovremeno je zatražio od podnosioca za vrati lek. Nakon toga se razgovor zahuktao i podnosilac zahteva, koji se nije predstavio kao član Policije Kosova, izvadio je službeno oružje Glock 9×9, u kojem je imao 15 metaka i nakon što je pripremio isto za pucanje, uperio ga je u Q.Q, kojeg je i vređao. U apoteci je bio i još jedan klijent koji se u tom momentu umešao tako što je udaljio iz apoteke vlasnika Q.Q. Nakon toga je podnosilac zahteva vratio svoje službeno oružje u futrolu, uzeo je lek i udaljio se i on iz apoteke. Kao rezultat ovakvog delovanja, protiv podnosioca zahteva je izrečena disciplinska mera prekida radnog odnosa. Ova mera je potvrđena i na svim instancama redovnog sudstva.

Glavni navod podnosioca zahteva pred Sudom bio je pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešna primena zakona od strane Vrhovnog suda. On je naveo da je pogrešno primenila Administrativno uputstvo AI br. 06/2012 Ministarstva unutrašnjih poslova, koji se primenjivao samo na krivična dela koruptivne prirode, dok se podnosiocu zahteva sudilo za krivična dela koja nisu koruptivne prirode.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom supsidijarnosti i doktrinom četvrtog stepena, primenjujući iste u ovom predmetu. Sud je, između ostalog, ponovio razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i naglasio da nije njegova dužnost da se bavi pogrešnim činjenicama ili pogrešnim tumačenjem i pogrešnom primenom zakona koje je navodno doneo redovni sud, osim u meri u kojoj da su takve greške možda povredile prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili Konvencijom.

Sud je zaključio da su tvrdnje podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, koje je zagarantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-a zbog pogrešnog tumačenja o pogrešne primene važećeg zakona (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu. Sa druge strane, u vezi sa tvrdnjama o povredama članova 3, 24 i 49 Ustava, u vezi sa članom 14 EKLjP-a, zahtev se treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan, jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju  “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi jer je podnosilac zahteva jednostavno naveo jednu ili više odredbi Ustava ili EKLjP-a, ne objašnjavajući pritom na koji su način one prekršene. Samim tim, ovi navodi su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.