USTAVNI SUD

KI38/20, Podnosilac zahteva: Mirko Samardžić, Ocena ustavnosti presude AC-I-17-0074-A123 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 8. oktobra 2019. godine

KI38/20, Rešenje o neprihvatljivostiod 22 septembra 2021. godine, objavljeno dana 21.oktobar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

U suštini, Podnosilac zahteva pred Sudom osporava rešenje Žalbenog veća PKVS-a, navodeći povredu člana 24 [Jednakost pred zakonom] i člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava ali fokusirajući svoje argumentovanje na protivzakonitost odnosno pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni odredaba važećeg zakona.

Podnosilac zahteva izgradilo svoj slučaj na osnovima zakonitosti, odnosno na pogrešno utvrđenim činjenicama i pogrešnoj primeni zakona od strane redovnih sudova; kao i da podnosilac zahteva samo nabraja i uopšteno opisuje sadržaj ustavne odredbe, ali ne navodi tačno kako je ova odredba povređene u njegovom slučaju.

Sto se tiče člana 24 Ustava Sud primećuje da je žalbeno veće obrazložilo podnosiocu zahteva da je njegova zakonska obaveza bilo da pitanje diskriminacije pokrene u prvostepenom postupku ili da navede osnovani razlog zašto ovaj navod nije podneta prvom stepenu, s obzirom da to nije podnosilac nije učinio žalbeno veće se nije bavilo ovim pitanjem.

Podnosilac zahteva nije obrazložila ili pružila dokaze da se položaj podnosioca zahteva može smatrati sličnim sa položajem drugog lica koje je imalo bolji tretman (vidi: Fredin protiv Švedske (no. 1), paragraf 60. ESLJP, presuda od 18. februara 1991.godine,  vidi takođe predmet Suda KI166/20, citiran gore, stav 49).

Isti princip važi i za navode podnosioca zahteva pred Sudom koji se odnose na navodne povrede člana 31. Ustava. Sud naglašava da podnosilac zahteva navodi povrede Ustava, ne argumentujući i ne obrazlažući kako su oni povređeni osporenim rešenjem Žalbenog veća PKVS (vidi, između ostalog, u ovom pogledu, slučaj Suda br. KI68/17, podnosilac zahteva Hysni Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 4. juna 2018. godine, stav 32).

Sud, u ovom aspektu, i pored toga, naglašava da sama činjenica da podnositeljka zahteva nije zadovoljna ishodom rešenja Žalbenog veća PKVS-a ili samo pominjanje članova Ustava i drugih međunarodnih instrumenata, nije dovoljna da se izgradi tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju obezbediti obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi, u ovom pogledu, slučaj Suda KI136/14, podnosilac zahteva Abdullah Bajqinca, rešenje o neprihvatljivosti od 10. februara 2015. godine, stav 33).

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i mora se proglasiti neprihvatljivim na osnovu stava 7. člana 113. Ustava i stava (2) pravila 39. Poslovnika.