USTAVNI SUD

Slučaj br. KI109/20, podnosilac zahteva: Hamzi i Daim Kaloshi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo Rev. br. 122/2018 od 28. oktobra 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, naknada štete, očigledno neosnovan zahtev

 Predmetna stvar slučaja je bila ocena ustavnosti osporene presude, kojom se navodi da su podnosiocima zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Okolnosti ovog slučaja su povezane sa tužbenim zahtevom podnosilaca zahteva za naknadu materijalne i nematerijalne štete usled smrti njihove maćehe u saobraćajnoj nesreći u kojoj su bili odgovorni prvo-tuženi Osiguravajuće društvo „Insig“ i drugo -tuženi Kosovski biro osiguranja. Osnovni sud je delimično usvojio, kao osnovan, tužbeni zahtev podnosilaca i obavezao gore navedene tužene da solidarno nadoknade podnosiocima zahteva nematerijalnu i materijalnu štetu pretrpljenu kao posledica povreda prouzrokovanih u saobraćajnoj nesreći, uključujući: I/a nematerijalnu šteta za duševnu bol zbog smrti člana porodice majke-maćehe, i to za: Hamzu Kaloshija za smrt maćehe iznos od 5.000 €; Daima Kaloshija za smrt maćehe iznos od 5.000 € […]. Postupajući po relevantnim žalbama, Apelacioni sud je, što takođe potvrđuje Vrhovni sud, odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosilaca, kojim su tražili da se tuženi obavežu da se u ime nematerijalne štete za duševne boli zbog smrti člana porodice -maćehe nadoknade.

Podnosioci zahteva osporavaju zaključke redovnih sudova pred Sudom, iznoseći navode koji se u suštini odnose na procesne garancije zagarantovane članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a i ističući nedostatak obrazloženja za sudsku odluku i pogrešno tumačenje člana 201. ZOO-a.

U svojoj oceni, Sud je utvrdio da su redovni sudovi ispunili svoju ustavnu obavezu da pruže dovoljno pravnog obrazloženja u vezi sa zahtevima i navodima podnosilaca zahteva koji se odnose na pravilnu primenu člana 201. ZOO-a. Shodno tome, Sud smatra da su podnosioci zahteva iskoristili svoje pravo na primanje obrazložene sudske odluke, u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Shodno tome, navodi podnosilaca zahteva o pogrešnom tumačenju i pogrešnoj primeni važećeg zakona se kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju „četvrtog stepena“ i kao takvi, odražavaju navode na nivou zakonitosti i nisu argumentirani na nivou ustavnosti. Prema tome, ovi navodi podnosilaca zahteva su očigledno neosnovani, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.

Konačno, Sud utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, i proglašava se neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7, člana 113. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.